S obzirom da sam nov na ovom forumu možda bi bio red da se ukratko predstavim. Ime mi je Dragan i živim u Novom Sadu (gde i studiram).
İslam
Uglavnom su sve teme koje sam pročitao do sada bile u vezi sa Crkvom kako pravoslavnom tako i protestantskom i katoličkom pa bih želeo da skrenem pažnju i možda malo osvežim ovaj forum (religija) sa još jednom, u svetu drugom po veličini, religijom koja i u našoj zemlji zauzima specifičan položaj. Pozivam da svi ljudi dobre volje objektivnog stava da izraze svoje mišljenje u vezi sa islamom kao religijom koja je ostavila značajan uticaj na naš narod nakon 500 godina turske vladavine što se najbolje ogleda u velikom broju ljudi slovenskog porekla koji su prešli na islam u tom dugom periodu.
Još kao dete sam se zanimao za religije (prvenstveno hrišćanstvo s obzirom da sam rođen u jednoj takvoj porodici) ali pročitavši i naučivši nešto više o islamu nisam mogao da ostanem ravnodušan. Mislim da svako ko veruje u Boga (ili ne veruje) ne može ostati zatvoren za učenje o drugim veroispovestima što mu, ako ništa drugo, prirodna radoznalost nalaže.
Muhamed kao prorok ove monoteističke religije ima značajne sličnosti sa biblijskim prorocima Starog zaveta, Kur’an se može smatrati svetski izuzetnim delom istorijski verodostojnijem od Biblije, u islamu ne postoji sveštenstvo pa samim tim nikakav posrednik između vernika i Boga, Bog se opisuje na dosta sličan način kao u Starom zavetu... itd. Takođe, zabranjeno je jesti svinjetinu što je bila praksa jevrejskog naroda po Božijem upustvu i alkohol. Kur’an na mnogim mestima spominje hrišćane i Jevreje kao “one kojima je data knjiga pre vas” aludirajući ovde na muslimane. Islam prihvata biblijske proroke no ističe da su svi oni počev od Avrama (arap. Ibrahim) bili muslimani tj. da su verovali u jednog Boga.
Još jednu stvar smatram dosta interesantnom za diskusiju. Od svih velikih naroda koji su tokom istorije vladali nad Srbima u raznim delovima Balkana, čini mi se da su Turci bili najtolerantniji ne samo prema nama nego i prema Bugarima, Albancima i Grcima. Dokaz tome su mnogobrojni srednjevekovni manastiri i crkve koji su opstali, a naravno i sam narod koji je manje-više ostao na svom ognjištu.
Oksfordska istorija islama (Dž.L.Espozito):
“U islamu vera nijednog trenutka nije slepa. Iako je verovanje u ono što se ne može videti u njemu značajno isto koliko u drugim religijama, duhovno svesno ljudsko biće na određenom nivou prevazilazi običnu veru. Ma tom nivou čovek postaje više od vernika, jer njegova ili njena duhovna svest prodire kroz maglu koja okružuje nevidljivo i vodi ga ka spoznaji prave prirode stvari. O tom napredovanju od vere do spoznaje Kur’an govori kao o unutrašnjem preobražaju kojim ubeđenje (iman) postaje izvesnost (jekin). Ta izvesnost u Kur’anu je izražena kroz tri vrste spoznaje Boga o kojima su tokom islamskog srednjeg perioda (od 9. do 15. veka) rasprave vodili filozofi, mistici, teolozi i pravnici.”
...
“Ideja u Kur’anu, da religioznost zavisi od spoznaje u praksi je ostvarena u izrazu islam. U arapskom jeziku islam je glagolska imenica izvedena iz reči aslama koja znači “odustao je, predao se ili pokorio se”. U čisto etimološkom smislu islam, dakle, označava ideju predaje ili pokornosti. Sledeći tu logiku, za religiju islama može se reći da je religija samopredaje: islam je svesno i na razumu zasnovano potčinjavanje uslovljene i ograničene ljudske volje apsolutnoj i svemoćnoj volji Boga. Jasno je da nije svako u stanju da prihvati takvo potpuno odustajanje od sopstvene volje jer se tome suprotstavlja ljudski ego. Ali zalaganje islama za samopredavanje ne treba smatrati iracionalnim i odbaciti ga kao izraz pasivnog ili fatalističkog duhovnog ustrojstva. Naprotiv, predaja koju islam traži jeste promišljen, svestan i racionalan čin osobe koja je intelektualno i kroz duhovnu viziju spoznala da Allah, Bog o kome govori Kur’an, predstavlja samu stvarnost. Osoba koja tako spozna Boga je muslim (ženski rod muslima), “onaj koji se pokorava” božanskoj istini i koji se u svom odnosu prema Bogu rukovodi “takvom”, svešću o odgovornosti koju čovečanstvo ima prema svom stvoritelju.”
Vinsent Dž. Kornel “Odnos vere i prakse u islamu”
O ovome se može jako puno pisati ali ja se nadam da će se još neko uključiti u diskusiju, naročito očekujem vernike bez obzira koja je religija u pitanju. Naravno, ateisti su takođe dobrodošli.
Pozdrav!
