Mango, nije problem izneti drugacije misljenje (bar ti znas koliko te volimo :-) sve dok je izneto misljenje - misljenje. Meni se cini da si formirala svoj stav o Murakamiju citajuci tudje recenzije umesto njegovih knjiga. Opisi hrane i muzike nikako nisu kljucni u Murakamijevim knjigama. U vecini knjiga su ti opisi svedeni na puko nabrajanje u nekoliko recenica i vise su u funkciji omaza nego radnje. Pre nego sto kazes da ti se bas to ne dopada, podseticu te da jazz ima mnogo siru ulogu u romanima tvoje divne Toni Morison :-)
Ne slazem se ni da je Murakami dobar zanatlija. Naprotiv, upornim pisanjem je mozda prikrio mane koje su ga krasile u prvim delima, ali i dalje je njegov krajnji domet kratka recenica i kruta, tipska kompozicija. Hocu reci, Murakamijev kvalitet nije literarna epifanija, ali to jeste toplina koja proistice iz izbora teme, ranjivosti junaka i vristece dezorijentisanosti. Murakami nije ni moj omiljeni pisac, ali daleko od toga da se moze svesti na puku taksaciju menija restorana i muzicke setliste. Probaj Norvesku sumu ili Kafku na obali, mislim da ce odgovarati tvom senzibilitetu.
e hvala na iscrpnom odgovoru, no gresis, jesam citala murakamija, i on nije moja "solja caja" sto bi rekli englezi. i slazem se sa f.k., nije jos uvek dostojan nobelove nagrade (onako kako ja shvatam tu nagradu).
uporediti jazz u romanima toni morison i murkamijeve recenice tipa,
onda sam pojeo jabuku, ili
onda sam dojeo spagete, nije bas ucinjeno na paralelnoj skali. ali to nije vazno. ja ne osecam nista od ranjivosti murakamijevih junaka - ja osecam da on teoretise o tome da su ranjivi.
znaci, meni murakami kazuje ali ne pokazuje njihovu ranjivost i tu je kraj ljubavi sa murakamijem.
ali primecujem da se opasno zahuktava masina za promovisanje njegova dela u nobela vredno.
