Ne moraš da iskazuješ respekt prema Šekspiru, ali sama si ga spomenula na topiku o Gibsonu, što sam ja protumačila kao povlačenje paralele. Pa sam ukazala na pogrešno shvatanje Šekspira kao "antisemite". Da li je Gibson antisemita ili nije, ne znam... Šajlok se ne može posmatrati izolovano od političko-istorijskog konteksta vremena u kome je njegov autor živeo; takođe sam pokušala da skrenem pažnju na to da Šajlok nije stereotipni "pokvareni Jevrejin" i da Šekspir, za razliku od Gibsona, nije pribegao jednostavnom rešenju.
Opet kazem, nije me interesovalo da se bavim ociglednostima tipa Shakespeare je odlican pisac i Shakespeare nije anti-semita.
I on se, bas kao i ostali pisci pre i posle njega,
koristio stereotipom, uobicajenim zanatskim zahvatom u dramaturgiji.
Kad vec argumentujes prilikama medju elizabetancima, "The Jew of Malta", crna komedija Christophera Marlowea, bio je jedan od najpopularnijih komada toga doba, sto znaci da su odredjene 'karakterne crte' (bas kao i situacije) usvojene kao stereotipi koje je publika prepoznavala - i jos dalje: koji su je zabavljali i bili izvor smeha.
Koliko sam obaveštena, u Beogradu (valjda u JDP-u) je baš nedavno postavljen Mletacki trgovac. Šajloka i igra Predrag Ejdus, Jevrejin. Ne mislim da mu je nos prvo što upada u oci.
Onda ti nece smetati ni nosevi u Isusovoj pasiji.
Licno mi je taj komentar o fizickom izgledu ukazao da se mozda promenila nasa percepcija kako glumci na filmu, (ljudi?) treba da izgledaju.
Hocu da kazem da nisam primetila da postoji neka unisona politika tumacenja dramskih dela u današnje vreme, da bismo mogli da ocekujemo konkretan odgovor na pitanje "kako bi se danas nešto išcitavalo?".
Pa neka vrsta politike ipak postoji, te se ne isticu detalji koji bi mogli da vredjaju pripadnike rasa, manjina, vera. Cak i u americkom zanrovskom filmu koji ocigledno koristi stereotipe, generalno uvek postoji i neka ravnoteza, bilo izvedena dramaturski, bilo samoironijom.
Zato me i cudi što se Gibson sluzi simplifikovanim crno-belim prikazivanjem likova i etnickih zajednica.
Ne znam zasto se cudis. Gibson nije rezirao dramu Virginije Woolf, nego za svoj predlozak uzeo deo biblije. Ako si nekad pokusala da je citas, tamo je sve vrlo simplifikovano.
aenima: Licno od pisaca uopste ne ocekujem da mi odredjuje uzroke, niti mislim da oni to ocekuju od sebe, vise volim da mi pokaze kako se zivoti i ideje pojedinaca/grupe prelamaju u zadatim okolnostima kada treba da odgovore na neki unutrasnji/spoljni konflikt...izmedju ostalog.
maxivida: Šekspir je upravo to i pokazao. Ali ne mozeš ocekivati da pisac stvori psihološki uverljiv lik, a da se ne pozabavi motivacijom koja stoji iza njegovih postupaka, ili, u ovom slucaju, okolnostima koje su doprinele formiranju njegove licnosti.
Ne razumem sta si tacno suprostavila ili dodala mom iskazu?
Portretisanje nekog lika kao "devil incarnate" negativca, bez ambicije da se ponudi odgovor na neminovno pitanje šta ga tera da bude zao, mene licno ne bi interesovalo.
Vecina literature i filmova ce ti obavezno ponuditi odgovor na pitanje
'sta ga tera da bude zao', ali ga ta ambicija retko cini boljim.
Npr. najdosadnijii deo Hitchcockovog 'Psiha' je ono objasnjenje na kraju, zasto Norman ubija.
Najkrvaviji primerci kod Gibsona su izvrsioci naredjenja - dzelati, Rimljani; i tu naravno nema objasnjavanja zasto to cine. Eto zato; zato sto su sadisti.
Najprovokativniji deo filma je, zapravo, u liku Poncija Pilata, u istoriji poznatog po nemilosrdnosti i paranoji. On je u filmu prikazan kao covek sa licnim sumnjama i zeljom da nastupa pravedno, ako ne i humano - i Gibsonovo vidjenje ga stavlja u situaciju da je isprovociran od Jevreja da izda naredbu o uklanjanju Isusa.
Ovim i jos nekim pitanjima se bavi clanak iz Village Voicea
ovde
Edited by aenima, 28 March 2004 - 17:57.
