Indy , ne znam kako da ti zahvalim za ova objasnjenja,prevode i "prepeve"


Sta pijes?

lep pozdrav
Teja

"Prepev" je dobra rec. Ima ovde posla za dobrog pesnika stihoklepca, steta sto se Matija Beckovic dao na politiku. Enologija je bolja za zdravlje, a za dusu i da ne govorimo.

Bravo indy

Keve mi, uvek sam mislio da sam jedini koji ne moze da se seti reci na srpskom, a sad sam napokon shvatio da mi te reci uopste nemamo.

Sad me malo - nije sramota - ali je zesci bedak.
"Taninasto" je najbolji primer.

Berry = kupina, malina?

I nije o vinu, ali zna li iko -preklinjem vas - srpski (ili barem dalmatinski) naziv za scallops (coquilles st jacques)? Nasao sam samo "skoljka" u nasem recniku

Evo vocastih aroma:

CITRUS (ovo je lako)
grapefruit
lemon
lime

BERRY (jagodicasto voce)
blackberry - kupina
blueberry - borovnica
raspberry - malina
strawberry - jagoda
boysenberry - americki hibrid malina i kupina, slicniji malinama po aromi
blackcurrant / cassis - crna ribizla (mislite na bombone 'Visoki C' sa aromom ribeza)

(TREE) FRUIT
cherry - tresnja (red cherry je 'otvorenija' aroma, black cherry 'zagasitija', ako tako moze da se govori o aromama)
sour cherry - visnja (retko to koriste angloamerikanci, jer - za razliku od nas - njima to voce nije blisko)
plum - sljiva generalno (nase 'pozegace' ovde zovu prune, i kad nisu osusene)
apricot - kajsija
peach - breskva
apple - jabuka (cesto se to razdvoji na green apple, ima ponekad u sardoneu)

TROPICAL FRUIT
pineapple - ananas
melon - dinja
banana

DRIED FRUIT
prune - suva sljiva
raisins - grozdjice (dosta slicno suvoj sljivi)
strawberry jam
fig - suve smokve

U vocaste arome jos spadaju arome na vestacko voce (npr. 'sladoled od maline', 'sirup od jagode' itd), kao i 'lisicji miris' divljeg americkog grozdja, tj. metil-antranilat.

Od ostalih velikih grupa aroma (pored vocnih) postoje jos 'zacinske' (spicy), 'cvetne' (floral), 'mikrobioloske' (mozda zvuci cudno, ali to su arome kao 'kvasac', 'jogurt' i sl), 'oksidizirane' (npr 'sherry'), 'oshtre arome' (pungent, npr mentol), 'hemijske' (uglavnom su negativne), 'zemljaste' (npr na budj, prasinu, itd), 'drvenaste', 'karamelaste' (ili sto ja kazem 'serbetaste'), 'jezgrastog voca' (orah, lesnik, badem), i 'vegetativne' (razne trave/lisce).

---

scallops, zaista ne bih znao, za mene su to jednostavno "skoljke"; verovatno nasi obozavaoci morske hrane imaju neki konkretniji naziv za njih. (Doduse, nisam siguran da se to jede u jadranskom podrucju uopste. Mozda ima nesto slicno).

Dragance, nista bez latinskog naziva, jer porodica Pectinidae ima par stotina vrsta, a samo ih je u Mediteranu dvadesetak. Coquille St. Jacques je:

Pecten maximus (Linneo, 1758.)


ili

Pecten jacobaeus (Linneo, 1758.)

- Jakobova (Jakovljeva, Jakopska) kapica
- ostali nazivi (?) - kunjkica, konkula, kaparošul, mladika


Morska simfonija

Hvala Vjeko.

U Australiji su ove školjke (ili njima vrlo slične, zovu se Tasmanian Scallops) vrlo popularne.

Da se vratimo na temu, tipično se uz 'konkule' (taj mi se naziv najviše sviđa) preporučuje šardone ili polusuvi rizling. Plus toga, belo vino se redovno koristi u pripremi konkula.

Inače, scallops se izgovaraju "skolaps" (neko bi se mogao prevariti da to pročita "skelops", kao ja svojevremeno).

Konkula (takodje mi se najvise svidja)! Bravo.

Evo jedan veoma lagan recept (verujte mi, bozanstveno - a nisam Stevo Karapandza!):
Nadjite (po mogucnosti) sveze konkule - ako ih ima u Srbiji, ovi "preko" ne bi trebali da imaju problema - najbolje oko 5-6 po osobi. Ameri i po neke evropske zemlje odstranjuju crveni deo konkula (valjda nozice ili kako se vec zove), odmah da vam kazem, ako ih imate cele ostavite ih kakve jesu, jer taj crveni deo daje najlepsu aromu.

Ubacite ih da se mariniraju u (lepo) belo vino, bez skoljke naravno. Jedan svez Sauvignon Blanc ili "hrastov" (oaky) Chardonnay, oko pola sata, sat vremena po ukusu ce uraditi odlican posao; nije steta i nije jeretizam koristiti odlicno vino za jela- ako ga ne mozes piti, nemoj ga koristiti ni u 'kujni'.

Mozete u "marinadu" ubaciti beli i/ili crveni luk, kako vam volja - a moze i ovako, samo sa vinom. Bacite ih na rostilj ili dobro zagrejan tiganj i ostavite 3-4 minute maksimum na obe strane (mozete okrenuti po nekolliko puta, zavisno od temperature).
Izvadite i slozite jednu po jednu na tanjir (kao predjelo) ili jos bolje, zamotajte u dobar prsut i navali uz ono isto vino koje ste koristili za mariniranje.

Kao glavno jelo moze da ide uz dobar rizoto ili pastu, gde mariniranje mozete da iskoristite kao sos za tu istu, uz naravno obilato koristenje svezeg krema (vrhnje?fr. creme fraiche, eng. fresh cream).

SkolOps

edit: moze i skalops. zavisi gde ste u svetu, verujem.

Dje me nadje

Zamirisase mi odmah Kornati gde sam ih izronila ne zna se broja, ali tada nisam znala da ih ovako protokolarno pripremim

Edit: Redosled
1.
2.

I konacno
[IMG]
http://www.kroatien-links.net/weine/zilavka_blatina.jpg
[/IMG]

[quote=dragance,29 Jul 2005, 13:10]
[/QUOTE]
SkolOps

edit: moze i skalops. zavisi gde ste u svetu, verujem. [/quote]
U mom webstersu pise: skol'uhp - što je, znači, сколап. A tako se nekako i izgovara ovde.

Ma, dobro. Bitno je da su genijalne.

Dragi Dragance,

a zasto mislis da bi u Dalmaciji trebalo da postoji prevod za doticne skoljke?
A doticnih skoljki nema u Sredozemnom moru. Ima ih u hladnim morima.
St.jaques= Sv.jakov = St.Jago ( spanski)

Ima puno skoljki i riba za koje u nasem jeziku ne postoji odgovarajuci prevod,
iz jednostavnog razloga jer doticna bica kod nas i ne postoje.

U Francuskoj, Nemackoj, koliko volis.

Indijev prevod engleski - srpski je fantastican s jedne strane, a s druge
strane samo govori u prilog tome da su te engleske reci vec prevedene
sa francuskog i nemackog, jer je vino starije od americkog jezika ( ili engleskog).

lep pozdrav
Teja

A dje sad mene nadjoste!

Volim ih najvise na svetu!

recept ali ofrlje!

Izdinstas ih malkice , vratis u skoljke, stavis strugani sir preko, i zapeces
u rerni jedno 5-10 minuta.

Imam joj nekoliko ideja na rapolaganju, pa ko voli nek pita!

Svaka cast za topic.
Priznajem da sam potpuno fasciniran Indijevim poznavanjem vina i vinogradarstva, i zadivljen sam koliko je covek posvecen.
Javljam se povodom "prozivki" na racun invino website-a posto sam u izvesnoj meri odgovoran za tekstove koji se tamo pojavljuju. Naime, prevodim tekstove koji se objavljuju na engleskom govornom podrucju, a takvih je na sajtu recimo 50%.

Valjda niko ne spori da je vinska kultura u Srbiji daleko iza civilizovanog dela sveta (u koji, bar kada je vino u pitanju, spadaju i Chile i Juzna Afrika). U tom smislu je posao kojim se bavi invino pionirski. To nas ne oslobadja odgovornosti ako pogresno plasiramo neki naziv vina (sorte) ili ne nadjemo adekvatnu rec za prevod nekog degustacionog termina.
Da li iko moze da zamisli razgovor dvoje ljudi koji govore srpskim jezikom o nekom vinu. Verujem da je takav razgovor bio daleko zanimljiviji i bogatiji jezicki u doba obrenovicevske Srbije. I verujem da je u slavenoserbskom kojim su govorili prosveceni Srbi pre Vukove reforme postojalo daleko vise reci i izraza za opisivanje vina nego u modernom srpskom jeziku.
Mislim da je transkribovanje naziva vina i imena sorti neophodno, bar u ovoj fazi prosvecivanja ljubitelja vina u Srbiji. Ima ljudi koji sebe smatraju obrazovanim (i to im niko ne spori, da se razumemo), i bez problema kazu da im se svidja MerloT ili KaberneT, ima vinara koji gaje vinograde u kojima su se "opredelili za Kaberne (ne lezi vraze) FranK, sto nije za zameriti im posto su nasli analogiju sa Frankovkom. I zato ne vidim da je problem ako se napise Pino Nuar, umesto Noir, siguran sam da je korisnije. Ne znaju svi da se Semillon cita bez ta oba slova l, a oni koji znaju sortu, znace i na sta si mislio ako si napisao Semijon.

Indijev recnik degustatorskih termina je genijalan. Dok sam citao sto puta sam se setio svojih dilema kako nesto prevesti, da li izmisljati novu rec, da li umesto jedne engleske ubaciti tri srpske koje oznacavaju taj pojam...

Nece me mrzeti da stavim ovde neke sugestije i svoja iskustva:

Acidity ni mi ne prevodimo kao kiselost, prosto na srpskom to asocira na nesto pokvareno, pa koristimo termin sadrzaj kiselina, high acidity - visok sadrzaj kiselina. Kad je previse kiseline onda je to na srpskom kiselo, posto ne valja
Kada je nedovoljno misim da se ovde koristi termin mlitavo.

aftertaste - ukus u zavrsnici, lepsa je srpska rec za finish

aroma - isto na srpskom, ili miris, sto je preciznije

astringency - oporost mislim da moze da se kaze

balance - uravnotezenost

big jeste veliko

Full-bodied prevodimo prosto kao puno

lively ili crisp moze da se prevede kao zivahno

medium-bodied bi moglo da bude srednje punoce

Rich je bolje prevoditi bogato, mislim da nije greska. Da bi se razlikovalo od full-bodied

Savory nisam nikad sreo, a ni sada ga nisam nasao u Odbinsovom Dictionary of Wine

Smooth - postoji lepa rec barsunasto, OK je i svilenkasto ali to bih pre koristio za silky

Sommelier - ovde se uveliko koristi somelije, sa dilemom da li je primerenije ubaciti r na kraju.

Spicy - ja sam usvojio pikantno za ovu rec, mislim da najbolje odrazava tu osobinu da ima puno zacinskih aroma

Tannic - mora da se kaze previse tanina, ili tako nesto

Terroir - ovde se kaze samo terua (mislim da je to prava transkripcija)

Sto se ostalih pojmova tiche apsolutno podrzavam Indyjeve prevode. Izuzev kad je rec o pridevima zemljasto, vocasto, travasto, mentasto, grozdjicasto, smolasto... Mislim da je u tim slucajevima bolje ubaciti formulaciju sa ukusima/mirisima toga svvega. Smolasto na primer asocira na nesto ulepljeno smolom.

Pozdrav svim ljubiteljima vina...

Nema i ne moze biti drugih i drugojacijih izraza za smolu,zemlju,travu,voce.

Ukus tih vina je jednostavno bas takav ( smola,zemlja, voce,trava).

ja sam vec u jednom postu rekla da su engleski izrazi prevedeni sa francuskog
i nemackog. Za francuski ne znam sigurno, ali u nemackom jeziku su izrazi
100% identicni sa engleskim. Onako doslovce. Nema opisa.

Smolasto ne asocira na ulepljenost nego jednostavno na ukus smole.
Isto se odnosi i na izraz zemlja!

Teji:

Moguce je da ste u pravu kada insistirate da se izrazi bukvalno prevode. Meni se cini da je za jezik bitnije da na pravi nacin opisuje nekakvo osecanje ili pojam. Mozda ce za 10 godina u svakome ko govori srpski biti potpuno jasno kakvo je vino za koje se kaze da je smolasto. Pusticemo jezik i ljude koji se njime sluze da usvoje izraz koji im najvise koristi. U ovom trenutku mislim da je korisnije nekome reci da odredjeno vino ima izrazene smolaste arome, ili arome bilja, ili vocne ukuse i mirise, ili arome zemlje, ili kako god da neko ko vestije barata jezikom smisli. Bitno je da ga najveci broj ljudi sa kojima komunicira razume.
Jeste li rekli nekome skoro da je vino travasto? vocasto? zacinasto?

Pozdravljam TV lice. Nisam jezički stručnjak, tako da istima ostavljam da se muče oko definitivnih termina. Nisam, u principu, ljubitelj načina na koji se u srpskom pišu strane reči (kompromis bi bio da se pri prvom korišćenju napiše original u zagradi, a kasnije može i da se koristi transkripcija). Dakle, sad ćemo imati "terua", ali ćemo i dalje imati Čikago i Vašington. Razlog što se ovde "mučim" sa srpskim je to što ne želim da se ovaj topik pretvori u dosadni copy i paste sa bezbrojnih web sajtova.

Engleski jezik je vrlo fleksibilan, i začas od imenice naprave pridev (i pritom to ne zvuči smešno kao ponekad na srpskom). Takođe je i sažetiji, npr 'tannic' vina jesu "sa previše tanina", ali to su već 3 reči. Skoro svaki tekst koji radim paralelno na srpskom i engleskom je primetno kraći na engleskom.

Malo bih ispravio Teju, nisu svi izrazi francuskog porekla - Francuzi jesu odavno najveći proizvođači vina, ali su Englezi mnogo vekova među najvećim i najprobirljivijim potrošačima. Neki slavni Chateaux su u vlasništvu Britanaca poodavno. Čak i slavni Chateau Lafite je bio u britanskom vlasništvu sredinom XIX veka. To je njihova vinska tradicija. I danas najprestižniju titulu u svetu vina, Master of Wine, izdaje The Institute of Masters of Wine u Londonu.

Kapice, tj. konkule( za ovaj drugi naziv nikada nisam cuo) , ovde sam cuo da urodjenici to izgovaraju skelops, no koje jos rekao da se u USA govori engleski. Ja ih obozavam uz pastu, u sosu od maslinovog ulja, paradajza zacina i jos kojecega. Dodacu im vimo iduci put mada mi je nekako uvek zao da ga tako arcim. To onda serviram uz hladni Pinot Griggio. Idealna letnja 'rana...

Draga teja i TV lice,

Nisam mislio nista lose o srpskom jeziku, jer mi je jasno da mnogih stvari mi nemamo (nisam znao da "kapica;konkula" nema u Jadranskom moru, a znam da dalmatinci vole razne skoljke)- pa ih ne mozemo ni prevesti - samo iskazujem licnu frustraciju sto ne mogu uvek svojim jezikom da se posluzim. Mozda godine koje provedoh po belom svetu imaju uticaja, ali evo primetio sam da nije samo do toga.

Imam srecu da se sluzim francuskim i engleskim, kao sto se sluzim srpskim. I (TV Lice), nije mi uopste cilj da Vas ismejavam zbog foneticnog pisanja. U stvari, to svako radi u Srbiji. Mi uglavnom NE CUJEMO dovoljno dobro zvukove, tako da nuar je u stvari mnogo blize noar. Itd. (primer fudbalera "Papen", u stvari "Papan" - muklo "n", samo u Marseju i Provence ono "an" postane "en" ).

Mislim da ce teja shvatiti o cemu pricam, jer i u nemackom postoje primeri (Minhen - Munchen...)

Kao sto neko rece, ovo ipak nije tema o jeziku - a bravo za sajt. Iskreno, drago mi je da ima ljubitelja dobrog vina u Srbiji. Prevodi termina, bilo engleskih ili francuskih ce pricekati. Jer tek kada se potrosnja vina i njegova popularnost poprave (a samim tim i potrosaci postanu probirljiviji), tada ce doci i nasi prevodi.

Iako potpuno shvatam o cemu pricas ne mogu da ne primijetim da, dovraga, za tog Papena smo culi dok je igrao u Marseju, zar ne?... Nadji bolji primjer sledeci put.

Da, i ja sam zaboravio da uputim čestitke sajtu (doduše, mislim da ih je TV lice, ako je to osoba koja mislim da je, već ranije dobila indirektno). Elem, jako me je obradovalo da na srpskom netu ima nešto što uopšte ne zaostaje za tipičnim svetskim sajtovima o vinu. Svetsko, a naše.

Da podsetim, sajt je http://www.invino.co.yu/

Zanimljivost sa In Vino sajta:

------------------------------
Novo vino Žerar Depardjea

Iako Depardje – vinar još uvek nije prevazišao Depardjea – glumca, širom sveta dobro je poznata njegova strast prema vinu. Njegov Chateau de Tigne u mestu Anžu u dolini Loare kao i vino Sirano , danas su popularni i van granica Francuske.

Novi vinarski projekat poznati glumac pokreće u Mađarskoj, u mestu Vengrija u jednom od vinskih regiona jezera Balaton, Badašonji, koji je čuven po svojim punim belim vinima. U ovaj projekat Depardje je ušao zajedno sa cenjenim mađarskim vinarom Hubom Šemerlejom čija vina su nedavno visoko ocenjena od strane Dekantera.

Posebne nade Depardje polaže u autohtonu sortu Zevs, kasnorađajuće grožđe čije vino može da se meri sa najboljim primerima tokajskih vina. Šemerlej je verovatno jedini vinar u regionu koji u svom vinogradu ima i čokote Zevsa.

Depardjeu ovo nije prvi partnerski vinarski projekat. Slične poduhvate već je realizovao u Italiji i Alžiru.

19. jul 2005.

------------------------------
Mesto u čijoj blizini od 1989. živi Depardje se zove Tigne (Tinj), u blizini je grada Angers (Onže), a Anjou (Onžu ili Anžu, u stvari nešto između) je oblast severno od reke Loire (Loare).

O mestu Tigne imate ovde:
http://tigne49.free.fr/presentation/presentation.html

Mađarska sorta iz vesti, Zeusz, produkt je ukrštanja mađarske sorte Ezerjo sa jugoslovenskom (hrvatskom-srpskom, ko će znati) sortom Buvije (Bouvier) ili Buvijeova Ranka.

Inače, Depardjeova vina se uglavnom prodaju u Kaliforniji u lancu restorana koje on drži zajedno sa Švarcenegerom.

Dragi Indy,

mlogo nam bre ulepsas dan sa ovim novostima iz oblasti vina.
I nemoj da posustajes! A ja moram da prevodim tvoja pisanija
na razne jezike( uglavnom nemacki). Loara za mene licno ( moj ukus,
moj kupus .D.Radovic) nije bas onako vrhunac u vinarskom pogledu.
Uglavno trosim rose koji je jako prijatan u prolece kad dodju sparglice
na dnevni red. Ali se za moj ukus tu i zavrsava taj plezir u vezi vina
sa Loare. A drugim plezirima glede doticne reke , nikad kraja. Uvek i iz pocetka Istorija, umetnost, kultura, a o arhitekturi i parkovima i da ne govorimo!


Pozdrav
Teja

Pa, zavisi šta tražiš... ako hoćeš dezertna vina od Chenin Blanca, proizvedena od suvarka, nećeš naći nigde bolja. Potraži vina označena kao moelleux. (Najbolje sa oznakom AOC Coteaux de Layon).

Ovo to je mnogo dobro. A sa vinom bas i nema mnogo veze.

Uvek nesto trazim , al da bude onako "ultimativno"

kapishi?

Pozdrav
Teja

Ne razumem kako plemeniti Loire Chenin Blanc nema veze sa vinom. To je kao kad bi rekla da Mozart nema veze sa muzikom. Verovatno da ne znaš na šta ja mislim. To nije ono vino od 4.99 eura iz supermarketa.

Ok Indy. Idem u septembru u tom pravcu pa prostudiram situaciju

Pozdrav
Teja

Preporučio bih ti A Wine and Food Guide to the Loire (Jacqueline Friedrich). Meni je ta knjiga bila verni pratilac kroz vinarije i restorane u tim krajevima (knjiga je sva u magarećim ušima i šarenim papirićima kojima su označene strane sa vinarijama koje sam posetio, bila mi je zaista od velike pomoći).

Indy,

Da ti se zahvalim na ovom topiku jednom malom degustacijom (mada nisam siguran da i tamo nisi stigao i probao). Ako nekad zaglavis u Langedoku kreni lokalnim putem od Karkasone prema Aix-u, svrati u mesto koje se zove Caudies, zavali se u neku dobru senku i smlati flasu "Muscat Des Rivesaltes". Jebem mu mater ako se ne isplati otici do tamo samo zbog jedne flase tog vina.

Dragi Harper,

ne zelim da ti kvarim lepa secanja ( i osecanja) spram tog predela , ali
mislim da u varosi poznatoj pod imenom Karkason mozes i pivo da pijes
i da ti bude mlogo, mlogo lepo. Sigurno je da postoji i neko dobro vino ( ali
postoji i u radnji) za razliku od tog bisera ( ili dijamanta) zvanog Karkason,
koji je u toj meri unikatan, da ne bih znala sa kojiim drugim gradom / trvrdjavom
utvrdjenjem da ga uporedim i ne samo u Francuskoj nego i sire.

Raznezio si me samo na pomen imena Karkason. I bez vina

Lep pozdrav
Teja

Nista, ali nista ne moze ni za trenutak da mi pokvari secanje (i osecanje) na Karkason, i Langedok uopste. Secanje na vina kojima sam se tamo opskrbio samo mi podgrejavaju ta secanja do sledeceg odlaska. Ovog leta sam samo projurio kroz Katare i kroz vinograde. Sledeci put idem za merak.

Može, samo ako ne vozim... Koliko vidim, to vino ima 15.5% alkohola. Kaže, veoma voćasto, citrusasto, uz egzotične arome (mango). Ide uz sireve, slatko, foie gras... perfektni aperitiv. Pola muskat aleksandrijski, pola sitnozrni beli muskat (nešto vrlo slično tamjanici). Vrlo mali prinosi. Ekološko vinogradarstvo. Može da se konzumira rano, a može i u podrum na više godina. Definitivno ću zabeležiti.

Ja cesto idem u te krajeve Languedoc / Roussillon i moram da kazem da iz
godine u godinu primecujem da ima sve vise vise vinograda, sto naravno ne
govori u prilog nekih vrhunskih vina.

Pasteta od guscje dzigerice tamo nije specijaltet, ista je vise u predelu
Perigord ( tri musketira i Sirano de Berzerak) a i pocetak crnih vina tipa
Bordo, obzirom da tu tece Dordonja.

Sigurno je da i tu ima nekih vrhunskih vina ali to jednostavno nije
sinonim i simbol "francuskog vina"

Lep pozdrav
Teja

Vremena se menjaju, francuska vina globalno nisu na ceni kao pre nekoliko decenija, u toku je veliko prestukturiranje unutar francuske vinske industrije i mnogi regioni koji tradicionalno nisu bili u prvom planu dobijaju naglo na značaju. Langedok je jedan od njih.

PS. Pominjanje guščje paštete nije bilo nužno u kontekstu ovog regiona, već se ona preporučuje uz vino (tj. obratno) o kome je bilo reči.

Ha ha Bravo!
Primetio sam (doduse malo kasno), pa mi se nije dalo ispravljati. Ima jos primera, kao Zipe (Zupe; Juppe) i Zospen (Zospan; Jospin)...

Jedno zaista divno vino iz Spanije (pre nego sto kazem koju o Languedoc-Rousillon regiji) je Hecula 2002 od Bodegas Castano. Mnogo pristupacno po ceni (oko 5 do 6 evra po kontinentalnoj Evropi, cca 10 evra u UK - 6 funti, 20-25 dolara u NZ i Australiji).

Lep primer Monastrela - i usput malo neobicnog "blendovanja" starijih loza monastrela, zasebno vinifikovane - imate lepu boju rubina, dobru "dubinu" (depth na engleskom).

Mirisi su karakteristicni za njihov metod; kupinasto, skoro sljiva - a ako ga ostavite malo da dishe, onda dolazimo vec do borovnice, pa i duvana.

Sve ovo sto sam opisao za miris se oseti i na jeziku, s tim sto se oseti malo tanina i lepa biber zavrsnica (peppery). Dobar potencijal za starenje u podrumu.

Uz jagnjetinu cini fantastican par! Mnogo popularno kod mojih klijenata.

da budemo precizni, nisi projurio nego te ikar provozao...

Ogromnom brzinom.

Indy,
Hvala ti na ovom predivnom topiku.
Nisam poznavalac vina, moje znanje je skromno i svodi se na osnove. Interesuje me sklad vina i hrane, tj. preporuci meni a i ostalim ucesnicima foruma neke dobre kombinacije, sta ide dobro sa ribom, piletinom, povrcem...

evo me opet posle dugo vremena

ah Teja, bas me pogodio tvoj izvestaj iz Pimnica
prvo zato sto kazes da je sve u tako jadnom i zapustenom stanju (sto ipak i nazalost nije cudno)
a drugo, jer nisam bio tamo da probam i pazarim taj divni traminac (bespogovorno ti verujem na rec)
neki drugi put, ebiga, Pimnice ce valjda sacekati

a topik zivi, sto je super, jos su se ukljucili i drugi zanimljivi i u temu upuceni likovi

jedino mi nije jasno, kako je mod-u palo na pamet da premesti topik na kulinarstvo
OK, ima veze, ali kultura vina je u Srbiji drustveno pitanje
i kako to da niko nije reagovao? Teja, Indy, Mile, Dragance...?
ako ovo ne unisti topik, nista nece
bas steta

Mali dodatak "vinskom podrumu" ovog topika
Najbolja selekcija luxemburskih penusavih vina proizvedena na tradiocionalni champenoise nacin.
Uz to, naravno dodati Riesling, Pinot Blanc et Pinot Gris.
Ponos i dika cele nacije: # Domaine "Clos des Rochers" iz Grevenmacher-a i poznatiji po vizi za EU nego po vinu (nazalost) Domaine "Thill" iz Schengen-a sa poznatim Riesling-om "Château de Schengen".

Topic umro?

Da probam da topic ozivim. Prosle godine bila je ovde na postdoc-u jedna Gruzinka. Hvalila nam je dosta lokalni proizvod, pa ja rekoh da se raspitam zna li stogod neko o tome. Ovde u radnji ima par vrsta pa da ne pazarim gluposti.

Dok je tebe Cico, nece umreti

Trudicu sa da pomognem u borbi

Sa http://hugejohnsonsworldofwine.blogspot.com/

Sunday, September 25, 2005
Heart healthy ads?

"Not in THIS country!", or so the cry goes out from the Neo-Prohibitionists...

But I came across the following on a bottle of table red from Croatia (or Serbia? Bosnia?). I can't read the label & haven't been able to find it on the atlas yet...



Long story cut short, it obviously touts it's heart healthy ("pro corde") attributes, going so far as to have a EKG heart rhythym logo just below the words - which are conspicuously placed in a red box. Clearly the consumer is being sold on the prospect that this wine is good for your heart.



The wine inside was decent, if not somewhat acidic, though I have no new super heart attributes from drinking it with dinner. As for the medical claim that it's good for your heart, I'd recommend backing up this claim by pairing with a heart healthy meal, and not using the image of health from the wine to justify indulging in some cholesterol laden dish.

In any case, it's indicative of a different view of wine in their culture that we can only imagine here.

Maybe someday...


Click Here for Entire Post

posted by Huge Johnson @ 7:26 AM

2 Comments:

VineSci said...
Vranac is a Montenegrin variety of grapes (the southern part of Serbia and Montenegro, former Yugoslavia).

Vranac is a local variety of grape, not dissimilar from a group of varieties associated with Crljenak Kasteljanski, shown to be genetically identical to Zinfandel.

Here is what the Vranac producers have to say about the health benefit you mention:

VRANAC PRO CORDE - Montenegrin premium wine with increased contents of proanthocyanidols

The concentration of proanthocyanidol has been increased thanks to the special technological procedure. They are natural ingredients of grapes and they have also a therapeutic power when a man’s heart and vessels are concerned.

At the same time, wine has kept all its beauty, charm, harmony, temperament, and potability.

Enriched, First-class Vranac can be used not only in profilaxy but as a therapeutic, medical means.

A French scholar, while joking, said: “If we ever identify an ingredient which protects from heart stroke in vine, we consider that it would be senseless to isolate it because the medicine has already been there in a very pleasant form to be used.”

Vranac Pro Corde has not only nutritious but pharmaceutical value if it taken moderately as a part of every day’s meals.

”Don’t drink only water in future, but take some vine to fight against stomach and your common weakness.”--Timothy, The Bible

Water is fine, wine is divine.

We wish you a long life

AD "Plantaze 13. Jul",
Podgorica, Montenegro, Serbia and Montenegro
e-mail: plantaze@cg.yu

8:52 PM

Huge Johnson said...
Thank you so much!

Unfortunately my knowledge of Serbian wines is rather lacking, as is my ability to speak or read Serbian.

Perhaps someday we will see wines advertised along those same lines here in California.

Cheers, and thanks again for the information!

/huge

The Complete Idiot's Guide To Choosing Wine

http://xxx.de/files/5506807/Complet...g_Wine.rar.html

Pass: FunkySouls.com

Indy ista o Djurdjiji? Sutra idem do radnje pa da se ne obrukam...

Cico, stvarno odavno nisam bio po tim radnjama tamo, pa ne bih znao...

Vino...
Kao sto rece Dzalal-od-Din Rumi,najveci sufijski pesnik,pisuci o istom,a aludirajuci na preegzistenciju dusa:"Pre nego sto je na ovom svetu bilo vrta,loze,grozdja - nasa dusa je bila opijena besmrtnim vinom."

pa da, ako vino kupujes u c-marketu, male su ti sanse da se omrsis dobrim vinom.
ali nemoj biti nepravedan, ima u ovom trenutku na trzistu bar 5 fenomenalnih vina
izasao je prokupac ivanovic 2004, OK nije tako raskalasno dobar kao 2003 ali malo je vina iz 2004 koja tuku ista iz 2003
sto ne vazi za zupski "carigrad" cija je 2004 bolja od 2003 pa se odnos konkurenata iz istog zupskog sela ako se ne varam promenio, za 2003 je bio bolji prokupac a za 2004 je carigrad
za one koji su daleko od srbije samo napomena: u pitanju su barikirane kupaze, u slucaju prokupca francuski know-how primenjen da lokalnu sortu rskavac, u slucaju carigrada pametno ucenje sta i kako na slicnim tragovima, kazu 80% cabernet 20% merlot.
takodje koliko znam treba da izadje uskoro i "varijanta" 2004., prethodna godina je bila pure bliss, ako je neko vino sa ovih prostora ikada zasluzilo da se zove ruzica onda je to ovo, roze je stvarno bio ko naparfimisan bugarskom ruzovom vodicom, toliko je bio intenzivnog mirisa, a bojom je iz rozea bezao ka tamnijim varijantama (ne zove se slucajno varijanta, prosto ne znas sta pijes, uzasno je zavodljivo, cas je ruzica, cas je muskat, prosto prepoznaj varijantu koju zelis). 2003 sold out, sacuvah 1 bocu iz dosta problema, svaki put kada prodjem pored nje. iz istog podruma iz kog je doista spektakularni "trijumf", kupaza belog burgundca, rajnskog rizlinga i sovinjona. ne znam sta je bolje, 2004. ili barikirani 2003 ali oba su vrh. zapamtite "aleksandrovic" je ime podruma, dolaze sa obronaka oplenca.
sve ovo ima u boljim beogradskim vinarijama, 400-700 din.

edit# neke grescice....