Na predlog HellaBada koji mi je telepatski maznuo ideju koju gajim vec nekoliko meseci. Na zalost nekoliko kandidata koji su me tada odusevili verovatno necu moci ponovo da nadjem u ovoj dzungli.

So, natjecanje za najbest tekst je open.
(sta znaci ovaj nindza zapravo ?)

PS
Ovo nije topic za bisere !

Ogromna povrsina jalove zemlje Al Basre. Zena u crnoj odori bez vela u plasticnoj kantici nosi nekoliko litara, preterano reci, pijace vode i odmice prema horizontu, ko zna gde. Njene sandale medjutim zastaju u blatu, zena posrce ... Odlazi klateci se u svoj sumorni zivot pred zumiranim objektivom kamere ambicioznog novinara iz Francuske, koji ce svoju uspesnu reportazu sa juga Iraka poslati urednistvu Kanala 5. Odmice tako od mojih i hiljade drugih ociju sa druge strane ekrana sveta.

Jalova li je jedino zemlja Al Basre ili to samo Sat al Arab potvrdjuje prolaznost civilizacija?

Za to vreme, sa druge strane Sat-al-Araba, hiljade dusa jednoglasno klice: O Khatami, svetlosti nasih ociju, ...

Nije li doticni gospodin izvor im sunca dusevnog, gorkog hleba vodenica nasusna?

Nije li zena u sandalama ona Fatima koja raj zauvek napusta odlazeci na talasima suza njenih vernika koji bespomocno uzdizu ruke u dzamiji Teherana?

Na Zapadu se tako malo zna, ... a tako mnogo misli.


Nenad M. Posted: 10 Dec 2002

TROL
Koju ideju ako nije tajna?
KRAJ TROLA

TEMA:
Potrudiću se da nađem nečiji lep post, samo mi reci kriterijume: da li dolaze u obzir, recimo i postovi na koje sam se najvise smejao, npr. ili samo nesto dirljivo u stilu Nenad M. posta?

" Čak bi неко могао, у јебо те, види ћирилицу, nikako da se naviknem na laptop, da postavi novi topic, mrzi me sad - najbolji post svih vremena na forumu. "

Kriterijumi : lep stil ili veoma zabavno ili poucno ili originalno, neocekivano, sa puno fantazije, zivotno stvarno do daske, kompetentno o bilo cemu, poetski, mudro, neposredno ...

..........

Otvoriti oci.
Pogledati plafon.
Krecenje.
Hebiga, koliko li sad naplacuju po kvadratu. Hm, ... neka saceka. Jos niko nije umro od neokrecenog.

Sta oce ovaj ker? Medo?
(Njesra ... na sve strane.)
Izvini stari, ustajem.

Pogledaj je. Boze, kakva je to riba bila!
Samo kad se setim onog koncerta. One indijske bluze. Hebiga, a i duvali smo.
Ajde, Medo.
Hebote, ovaj mi opet oblacio patike. Ma ima da ga razbijem, drkosh, maloletni ...
Ajde, Medoo.

Sici pesice niz stepenice. Uzeti novine.
Komsija - samo novine? (Hebi se, - samo novine).
Ajde, Medo.
Gde je ovaj parkirao auto? Pazi, opet na travnjaku. Ma ima da mu otmem kljuceve.
Medo?
Sta ovi pisu? Hebote, koje su to face! Vidi ovaj ... ma, pravi - "parnichari"... Samo se vi pljujte, hebo vas ..
Medo, fuj to!
Hebem ti blesavog kera! A lepo sam joj govorio - samo mi jos ker fali. (Kako je sladak, kako je sladak, - ma uzmi mi ga .... slatkog.)
Medo?
Da mi neko rekao da cu da se radujem kad se kuce pos... ne bi mu verovao.
Ajde, Medo, idemo.

Otvoriti vrata, obrisati sape keru.
Baciti novine na sto. Kupatilo, ruke.
Hebote, svi spavaju ... ko rudari. Kad li je ovaj drkosh dosao? Uh, kartica!

Otici u deciju sobu. Izbunariti dzepove. Vidi, vidi, skoro 300 kinti. To mora da mu je dala baba. Hebiga, sto puta sam joj rekao!
Staviti karticu i telefon .... vas kredit isnosi 77 dinara ...
Pa ima da ga razbijem, hebote - kako 77 dindzi! Juce je bilo 252! A, jok - sada kartica - pod jastuk!
Ajde da im bacim nesto za dorucak. A ova moja ... Ma, dobro. Razumem, - priroda ...
Sta mi rece ona piz... na poslu: losion protiv opadanja kose?
Bre, kod mene nishta ne ... opada!

Frizider.
Tako. Vidi, vidi, - 5 jaja. Hm. Margarin. Mleko. Sta je ovo? Normalno, okrajci cajne - a ti cale guli slanincinu. Moram da vidim sta cemo ove jeseni. Nesto mi se bas i nije dopala ona slanina. Dobro, moze u kupus, ali jeb ... E, kume, kume...
Ulje. Hebote, treba da uzmem ulje. Pazi, - kore. Hm.
Pleh. Kasiku vode, kasiku ... moze i masti. Malo zagrejati.
Bre, mrzim vrelo!
Uguzvati kore. Uzeti mleko, 2 jaja .... malo masti. Gde je bio onaj sitan sir? Hm, evo ga. Mirise? Hm, - taman. Baciti sir u mleko, umutiti sa jajima. Zaliti kore.
Hm, imala je negde malo onog ... susama.
Spajz.
Hebote, koliko praznih flasa! Aha, evo je teglica. Dobro je. Nije se uzeglo.
Posuti malo po korama. Rerna - 250. Pleh u rernu.
Hm. Onaj ce pastetu. Tatina cera ovsene pahuljice. Kako bre mogu da zive od toga?

A! Gospodja je ustala? Pa sinoc si mogla i sudove da operes, hebiga.
Ma ljubim te. (Sljap po zadnjici).
Dobra je to riba.
Ume da bude i zestoka. Generacija, bre!
A onog drkosha cu da razbijem za telefon.

Telefon.
Da, mama - ustali smo. Da, svraticu posle posla. Dobro, mama. Cale, - ne mesaj se, spusti tu slusku! Dobro mama, hocu. nisam zaboravio. Da, mama, i ja vas volim.
Hebote, kad ce da se smire?
Oce li iko da mre u ovoj kuci - ili prvo moram ja?

Dusho, ma evo samo sto nije gotovo. Deco!
Alo, momak - sta bi s telefonom? Kako posle, - sad te pitam! Ko bre smor, sad su da ti ... Slusaj, duso, lepo sam ti rekao - disciplina ne skodi. Znas u vojsci .... sta bre njasra, sta bre "mojne"? Kako to razgovarate, hebiga!?
Vama nista ne mozes da kazes! Dobro, dobro, izvini. Znam.
('Bem ti hormone! A sta je sa mojima!)
A-a! Cera tatina! Dushice. Evo tata napravio pahuljice. Nema musli, sorry.
Kako - smrdi mast. Pa to je samo pita.

Pitu na cetiri komada - svakom u tanjir. jogurt.
Bezi, Medo!
Hm, ovo nije ni lose.
Slusaj momak, danas kad dodjem - auto opran, natankiran! Tvoj problem. Nisi cuo za zakon ocuvanja energije! Cemu vas tamo uce? I, hebote, ne diraj mi patike!
Dobro, dusho, cutim.
Luche tatino, - moze jos kase? Ne. OK.
Bezi, Medo.

Ljudi kasnim.
Sta, - propada firma? Cale je tamo car, bre! Doduse, jos nismo dobili pare za poslednji projekat ... onaj u Rusiji, ali ... bice. Bice, bre!

Kasnim.
Momak! Ne diraj mi vise patike!
Dusho, evo ti pusa.
Medo, bezi.
Luche tatino, javi se,

Vrata.
Hm. Internet. Mozda je matori dobio nesto od stare devizne. Pa u maju su im dali 400 eurica. Nisu valjda sve potrosili. Dobro, keva uvek nesto ustekuje. Sta li ce da skuva?
Hebote, danas kad dodjem, ima mi se opet zali.
Matori se opet bacio na kucanje. Salje neka pisma po novinama. Da objasni. Jaoj, zivote. Opet cu zakasnim. Ma boli me ....
Internet. Dobro. I kad ce ovi da malo spuste cenu?

Sta rece onaj andjeoski lik sinoc?

... Shtir odreska izlupati ...
Ma da mi padnes saka, ne da bi te izlupao, hebote!
Kako ono bese: ne cujem, imam banane u usima! ... Dobar vic.

Hebiga, postmodernista. Nacitao se psihologa Zizeka, - cek, cek, a, da - "Metastaze uzivanja"?, onog .... Lakana, kako se ono kaze na francuskom, hebote, sve sam zaboravio, - jouissance ... uzhivanje. A najbolji su mi oni sto hoce da se "vrate". To su "zhesci" likovi, svaka cast. Ma, hebiga, uzivajte ...

Dodji bre, da zivis u zemlji Srbiji, .... koja se saginjati nece, - pa da vis' sta je uzivanje, sta "postmodernizam", sta metastaze!!! Hebem ti .... kulinare ... i dizajnere ...
Lako je njima.

A nije mu loshe ono "ohlajeno belo".
Moramo to da probamo.


Kad stignu pare od projekta.

...

Kinik on 4 Jul 2003

Veoma zabavno

HellaBad na MUZIKA/PLACEBO U BEOGRADU.

Malo je reci -veoma zabavno.Ne pamtim kad sam se poslednji put tako jako i iskreno smejao.Ma uzivao sam u svakom zarezu.Hvala ti Hella.

Poucno

Jamie na UMETNOST/NEW[SERBISH]BLOOD.

Jedan od razloga zbog kojih sam uopste dosao na ovaj forum je i da sretnem ljude od kojih cu nesto moci da naucim.Doduse, vecina postova koji se mogu procitati u vezi filma,muzike,umetnosti i literature su ili pljuvanje po necemu (obicno bez dobrih argumenata,onako ajd' pljunemo nesto- bicemo na B92) ili svadja koja posle tog pljuvanja nastane.Ovaj post je sve, samo to nije.Odmereno,precizno,bez zelje za samoisticanjem,taman kako treba,savrseno.Za nas koji zivimo van Beograda jako korisno.Jamie hvala i tebi.


p.s. Nisam ih citirao, postovi su malo poduzi.Nacicete ih lako.

Sad se sećam. Ako ovako pamtim sa trideset, šta će tek biti u tridesetjednoj... Malo kasnije ću naći jednu sjajnu (meni) svađu između dva forumska bulterijera pa nacifrati i skockati, sad me mrzi i moram da radim neki glup posao...

hej, nema na cemu!
hvala tebi sto zalazis na odsek 'umetnost'. mislio sam da to niko ne cita.

Evo onih postova što sam obećao, to treba videti, sa sve smajlijima, fontovima i ukupnim njihovim ludilom, originalni su nema šta:

tanjajedaska vs dumbarajko na topicu o filmu "I ja tebi kevu" diskutuju u skladu sa naslovom filma, 1. strana...

MY FAVOURITE THREE:
1.za mene je ovo nit kraca nit ljubavnija izjava na forumu ever: Muzika >> Placebo >> HellaBad,24 Aug 2003, 21:23
"Uglavnom, će da bidnem u Placebo i on u mene... "

2. Literatura >> Lepe misli >> Jamie,31 Aug 2003, 01:41
"nije li najeroticnije mesto na nekom telu tamo gde zeva odeca? u perverziji [koja je rezim teksutalnog zadovoljstva] ne postoje 'erogene zone' [izraz, uostalom, dosta zamoran]. isprekidanost je, kako je to dobro zapazila psihoanaliza, ona koja je eroticna, isprekidanost koze koja svetluca izmedju dva dela [pantalone i majca], izmedju dva oboda [raskriljena kosulja, rukavica i rukav]. samo svetlucanje je ono koje ocarava, ili pak: dovodjenje na pozornicu jednog pojavljivanja - nestajanja.
roland barthes, le plaisir du texte [zadovoljstvo u tekstu], 1973. "

3.Nauka i tehnologija >> Tehnologija metafizike >> Nenad M,7 Jun 2003, 15:38
"U vremenu danasnjem, osecaja li generisanih!
Tehnologijom li se stvara novi covek, Orfeju suprostavljen? Moze li se sentiment kotrolisati tako da izbora poslednjega ne bude?
Sanjao sam sinoc raspuklu vasionu, koja cvecu ljubicastom daruje mesto. Pokusacu jednacinama san objasniti, a tehnologijom isti ponoviti.

Javicu vam rezultat. "

...

Wow, - Kinik je pravi - za mnoge stvari!
Kuvanje je stvar osecaja, ne bih da preterujem, - ali nesto, kao, "umetnichki experiment". Nema, npr. pravila - "a sto nisi dodao malo vise zute boje Rembrante"?
Nema pravila u receptima, osim ako se ne pravi "kopija originala", nesto klasicno, iz svetski poznate kuhinje. Uvek se doda/oduzme prema nekom "osecaju". Jedan se sastojak zameni drugim. No problem. To je doprinos "a la chef". Mnoga su jela smisljena slucajno, ili za neku priliku. ("Dupli" biftek "Satobrijan", Szekely "gulash", "sote Stroganov" i dr.)
Takodje, zna se, odakle potice raznorazno povrce, voce, zitarice, zacini. Zna se poreklo - krompira, paradajza, pasulja, paprike, kukuruza, hlebnih zitarica, dinja, lubenice ... i td.
Znaci - tzv. "gust pasulj" (a tim pre "vojnicki") nije "nacionalno jelo", ni sarma, ni kacamak, ni proja. Ni djuvec, musaka, pita, cevapi i mnogo sto sta!
Koje je to nase "nacionalno" jelo koje se jede nozem i viljuskom? (nije obavezno "zlatnom") Otkud kod nas tolika ljubav prema "pecenju" (malo ga jeli). Otkud poslovica: glava - glavi, plecka - harambasi a fukara moze i rebara? Zna li neko da smo u proslim vekovima bili izraziti vegetarijanci, a tek ponekad "mesozderi"? Ljubav prema "mesozderstvu" i "pecenju" je novovekovna stvar.
Kad su poceli da se koriste "sporeti"? (trebale su i metalne "serpe"/"plehovi"/"lonci"?
Koje se "djakonije" mogu pripremiti na "ognjistu"? Zasto mi pravimo "beli sir/smok" iz rasola, a Zap. Evropa - "zuti" sir. Zasto mi pravimo kajmak - a oni sve drugo" - puter, mileram, "svapski sir" i td.? (Pa - neekonomicno: 40% belog sira, a ostalo surutka! Ali, ako se gaji vise hiljada ovaca? Kuda s mlekom? Ima li neko predstavu kako je pomusti 1.000(!) ovaca? Sta se dogadja, kad odjednom sve - pocinju da se jagnje? (Ne znaju, sirotice za "horoskopske znake" - vec samo - dva godisnja doba?)

Kinik - kuvar, ili "kuvar".
Ranije, kad je ovde bila "frka", - govorio sam - odavde bi begao sa "velikim narodnim kuvarom" pod miskom. To bi mi bilo dovoljno.
Izvinite, ali "oko iznajmljivanja" - vec sam se obavezao! Cvrsto.

Hm, musaka - MOUSSAKA (pogledajte etimologiju na Net-u: arapski/turski/grcki/ - pa stiglo i do nas.
Lavinia, - valjde se secas od cega je bila? Paprika i sta jos? Patlidzan, krompir? Mora nesto da je "ucvrsti" (neko cvrsce povrce) i da je "poveze" - beshamel umak, a kod nas - malo brasna, mlekam jaja i ... kajmaka? Odakle je ta tvoja drugarica? Vidis koliko pitanja, - veciti Roy i questions, questions ...?

Opet ja nekako - najvise verujem u sebe. To mi dodje kao vokacija. No, da se vratim na - zelje! Mnogo bilje koje mi jedemo je - samoniklo! Nije mi pri ruci "Botanicki visejezicni recnik", izdao ga SANU, "pedeset i neke", ali nase "zelje" pripada porodici "Rumex". Tu ima nekoliko vrsta samoniklih biljaka - poznate su u Evropi. Kako ga kupiti - to je vec problem. Pre neki dan setam kuce - vidim ima ga u dvoristu - koliko hocete. Jos malo procice mu sezona, "precvetace", mogu semenke da se skupe. Neka vam neko skupi i posalje/donese, ako to dozvoljava zakon zemlje gde zivite! (Ima i ogranicenja). Moj brat je odneo u Italiju ren, - jedva ga je kasnije iskrcio u basti! To je samonikla, visegodisnja, drvenasta, zbunasta biljka - naraste i do 2m u visinu! Vrlo se tesko "trebi". No, da se vratim "kapami".


KAPAMA
--------

Normalno - "vegetarian people" ce uzeti soju, tamo gde pise "meso".
- Znaci: jagnjetinu iseci na kocke 2x2 cm (oko 1 kg), uvaljati u brasno i proprziti na ulju dok ne porumeni, ali, - da ne zagori. Izvaditi u jednu posudu.
- U ulje od przenja dodati 1/2 kg crnog luka secenog na "rebarca", 4 veze secenog mladog luka, lovorov list i obavezno majcine dusice! (jagnjetina ne ide bez majcine dusice!), - Lagano proprziti, dodati malo aleve paprike (1/2 kasicice), vratiti meso, promesati, naliti mlakom vodom, ili mesnim bujonom (novotarija) i staviti na tihu vatri da se "krcka". Posoliti prema zelji. Vode naliti prema zelji - tecnije, "gushlje", - vec kako ko voli.
- Oprati 2-3 veze mladog zelja, odseci makazama krajeve i drvenasti deo lista, iseci nozem na rezance od 1,5-2 cm.
- Kada je meso skoro gotovo, dodati zelje, jos vise smanjiti vatru i krckati 10 min.
- Uz kapamu se obicno sluzi hladno kiselo mleko (kravlje/ovcije) i domaci hleb.



VEGETARIJANSKA KAPAMA
----------------------

- Proprziti 1-2 glavice crnog luka, dodati 1-2 veze mladog luka, lovorov list, moze i kocka supe od povrca.
- Naliti vodom, pustiti da prokljuca, smanjiti vatru i dodati kafenu soljicu opranog pirinca.
- Kad je pirinac skoro gotov, dodati seceno na rezance (dobro oprano) zelje.
- Sluziti sa kiselim mlekom.

I blitva i spanac mogu biti zamena za zelje, samo treba dodati malo sirceta, ali vrlo pazljivo! Uostalom, ima ljudi kojima se zelje ne preporucuje (bubrezni i zucni bolesnici).

sabahidine, bas ti je cudan ukus. meni je to jedan od najgorih postova na forumu ever.
no, dobro, necemo o ukusima.

a nije bas ni minijaturan, jel


a tKoji je najbolji? post

vidis, i ja dosao da nessto nauchim

hej, pls. no hard feelings, nisam ja to ozbiljno, nego onako

oke, pa tako sam i shvatio

srdjanf.
.....................

Kultura i lifestyle / Umetnost / Razglednica iz Lisabona, svetlo, 17. sep. 2003.


u proshlosti, dok sam se josh borio sa nekim povredama, iskreno, kojima nisam bio uzrochnik, primer: moj narod i moja zemlja su sauchestvovali u drastichnim razaranjima, da bi zatim druge zemlje doshle, i pod izgovorom da idu na jednog vodju imeno, unishtile moju celu zemlju i ranile sve moje sunarodnike; imao sam problem da kazhem da sam Srbin ali sam i istovremeno osecao gnev prema drugim zemljama jer su one unishtile moju celu zemlju, ranile ceo moj narod i gurnule nas, namerno, u strmoglav natrag u vreme.
u retkim trenucima opushtenosti, u pauzama izmedju ambivalentnih osecanja i konflikta izmedj stida i ljutnje, prijala mi je jedna zanimljiva pogreshka, dolazeca od spolja, naime, ljudi su, buduci nevichni da razaznaju poreklo mog akcenta kao i boja moje tamnjikave puti, chesto upitkivali da li sam ja Portugalac! meni je to bilo simpatichno, u mojoj unutarnjoj razdeljenosti, jer, Portugaliju sam veoma zavoleo sa chuvenim filmom nemachkog reditelja Wenders-a 'Lisabonska pricha', a i ta zemlja mi je izgledala nekako neutralna i politichki korektna, i osecao sam da s njom mogu biti prijatelj.
sada, kada sedim u ovom prelepom gradu u kojem dominiraju simpatichne nasmeshene kuce zhivih, pastelnih boja, i sa krovovima od opeke, jedna shiroka reka i jedan veliki okean, mogu da kazhem sa sigurnoshcu da sam zaljubljen u ovaj lepi grad i u zemlju kojoj on prestolstvuje, i u njegove uzane ulichice i smeshne, bucmaste tramvaje, staru tvrdjavu narushenu strashnim zemljotresom iz proshlosti, i ovu lepu kafanu shto se smeje nad crvenim krovovima grada i nad rekom (il je to okean?), i govorim o svojim zemljama i o potrebi da se razume da su i moji narodi pripadnici globalne obitelji, govorim universalni Jezik i podizhem zdravicu:
- Zhivotu, prijatelji, sa velikom nadom i s izuzetnom snagom!

pozdrav i ljubav iz Lisboa-e, serzh

...

Mala nocna "muzika":



Rajo (Posted: 2 Oct 2003, 01:43):
" "a grob jednogodišnjeg deteta, koji je star 35 godina, otkopan je do pola. Arsenijević je rekao da je dvoje maloletnika priznalo da su taj grob otkopali rukama."

Jel neko vjeruje u ovo? "

milovan (Posted: 2 Oct 2003, 02:26):
"Rajo!
Nije to Crnogorski krsh, ili pecina,
to je meka zemlja, za katolike, lezish u nju kao na dushek.
A ta omladina, koja se vaspitavala i odrastala uz RTS, potonje dekade,
vidjela je kako Popovi otkopavaju zrtve, poslije 50 godina, i shetaju sa njima,
kao na modnoj reviji, uz Beckovicev prodoran glas, za srBski spas, svaka mu chas."

milovan (Posted: 2 Oct 2003, 02:28):
"A ovoma je bio cilj, povratak Hrvata u svoje domove u Hrtkovcima."

Rajo (Posted: 2 Oct 2003, 02:48):
"Ne znam Milovane, ja sam kao vojnik kopao rovove po Panonskoj ravnici i znam kako mi ga je bilo - i sa krampom. Ti sto rukama mogu kopati, to mora da su neki zmajevi. E da mi je da ih dovedem da mi malo palaju loze..."

milovan (Posted: 2 Oct 2003, 02:55):
"Rajo!
Zaboravio si mladost i duboko oranje,
kada ste i ti i ona zaboravili, da ste legli u koprive.
Ako je ona legla na stomak, i grebla zemlju , a on dava podrsku odozgor,
mogli su dosta da raskopaju."

Rajo (Posted: 2 Oct 2003, 03:09):
"E Milovane, dje ti to pade napamet
Pa nasli bas na grob - da im pojaca uzbudljivost

Strelica ih fistila manite..."

milovan (Posted: 2 Oct 2003, 03:23):
"Nije im chuda da polude,
sazrijevati i formirati se kao lichnost u zadnjih deset godina,
nije stvarno lako, kada je Zvijezda igrala prije dvije nedjelje u Odense, H.C. Andersenov grad, spiker posmatrajuci tuchu, Delija i Policije je ,uzviknuo,
OVO JE TRECI SVJETSKI RAT."

e, ovo je sjajan topik, ideja... pravo osvezenje... bash me je oraspolozilo i postidelo istovremeno (nakon sve one pljuvachine na "politici" u koju sam i sam umeshan)...

Ma ljudi, lepo je to shto uzzivate u starim dobrim vremenima, ali dajte pa pishite malo novih stvari. Meni je ovde onako, dosadno. Ili gomila mlakih postova, ili neke tschasne starine koje tu i tamo po koju retsch prokliktju kroz prste na ruci i tschekaju... penzziju.

No intensity on this forum. Mislim, konstructive intensity.

Politika - dosadni pljuc, religija - uzzasni pljuc, umetnost - slabo, nauka - mlako, zabava - nemashtovito, razno - prazno...

Npr. "shta citate", i onda 100 ljudi nabroji poneshto, ja nisam ni tschuo za 80% toga, i ..... nema diskusije, nema gushta....prosto ajmo da nabrajamo, nabrajamo...

Nije da kudim, prosto onako, loodim....

Znas ti ono:

I fell asleep reading a dull book and dreamed I kept on reading, so I awoke from sheer boredom.

-Heinrich Heine

'ajde da se jos malo blamiram, kad me krenulo!

Ne znam sto mi treba da svrljam, kad 100% podrzavam 100%-nog, na onoj anamo drugoj temi. Bas zato, da ne kvarim touché 100% -nog (iskreno i jednostavno), utrpavam par krivudavih misli na Raznorazno.

Misljenja sam da svi imamo Veoma Razlicite vizije smislova / srece/ bitisanja. Moj vlastiti koncept, vremenom se strahobalno mijenjao i jos uvijek se mijenja. Par mojih "vizija".

Sreca i smisao koji se sudom /oruzijem brane:

Evo ga, moj omiljeni junak koji je trazio i nasao smisao: The Lion, Baltej Dhillon . Singh znaci lav!
“Baltej Singh Dhillon stands over six-feet tall but for over 300,000 Sikhs in Canada, he is much taller. Not only is his name synonymous to a crusader -- who fought for the right of Sikhs to wear turban in the Royal Canadian Mounted Police in 1988, he is a RCMP officer and a perfect gentleman. This proud Sikh, a true warrior, came out victorious in 1990 -- unscathed despite a death threat by his opponents, when he won his first ideological battle that started way back in 1988. There were a stream of protests that included over 195,000 Canadians signing petitions against Mounties wearing turbans. Baltej's opponents even filed a petition defending their case in the Supreme Court of Canada. “
Dakle, Officer and Gentleman, bez Stetson sheshircheta:

http://www.nriinternet.com/Section3Who/Who...RCMP/baltej.jpg

Sreca koja se ceka

Npr nesto slicno tabakeri koja zaustavi metak, samo istinito. Promasi snajper za dlaku. Nemam tabakeru, ali brzo trcim. Sta je to, koja vrsta srece? Am I lucky or am I lucky? Do I feel lucky or happy today? Garantujem da se ne radi o rijeci “happy”, samo na trenutak “lucky”. A sta onaj sto je promasio? Sta je on? Taj dan nema srece ili mu se ne radi. Koja je njegova vrsta srece? Sigurno ona koja se ceka. Ko zna, mozda ga zanimacija ispunjava srecom & zadovoljstvom & smislom. Nego zaboravimo njega-pucaca. Kasnije ustanovim da je pucacha na sve strane, a za tog sto proizvodi zzzzz, bar znas odakle puca. On bar izostrava borbenu gotovost, za zivot. Koliko dugo me drzi taj osjecaj neopisive srece (sreca popularno znana kao cekao si – juhuuu ziv si), poslije zzzzzz-a pored glave i prstanja zida iza ledja? Taj cijeli dan. Necemo sitnicariti, isti oblik srece moze se ponoviti naredni dan ili opet naredni, ali jedan dan, neko meni drag doesn’t feel lucky. I broj non-lucky-ih raste. Sumorno i neumitno se time smanjuje moj lucky-happy feeling. Koji ce mi moja “sreca”- definisana ovdje kao lucky-nest, ako nemam vise sa kim da je dijelim?

Sreca “uzmi sve sto ti zivot pruza”

“Zivot iste da se zivi”. Utvrdo, ko je ziv, ziv je. Ziva sam / lucky sam, mogu da uzivam u obliku srece zvanom “ u se’, na se’ i poda se’”, poznatiji pod sifrom “Sex & Money”, jedinjenje zvano zadovoljstvo. Novci nisu vazni sami po sebi, vazno je ono sto oni mogu da kupe( prvo slobodu izbora), dakle njihova kupovna moc, koncentrisana po mogucnosti na luxuz. Sex, mislim na sex (nepotrebno naglasiti dobar, svi uvijek misle / prizeljkuju vatromet sex), ne neko brljanje, mrljanje i otaljavanje, nije ni to nerijesivo. Ne stvarno, nikad jos ne cuh da se prica o sexu, a misli na neke mlake, lose podgrijane limunade reda-radi, amaterske “misionarke”. A da, cak se jedno drugim iz formule sex - pare da permutirati, amalgamirati, super mutirati. Nije nova ideja : imas pare – kupis sex, sexualno si atraktivan - nabavis pare. Vise para, vise sexa, moze i vise sexa, vise para. Noga vamo, ono tamo, salto sa ormara, ciscenje zavjesa, tarifa varira od usluga, sve uredno pribiljeziti u tefter.Pored svojih ocitih prednosti i brilijantne jednostavnosti, sifra za mene ne radi. Godine se pikaju, prije ili kasnije formula sve manje radi i za druge. Nije da nema entuzijastkinja koje se prikljuce na Matrix, gore ubrizgavaj Botox, dole vadi salo, rezi visak koze, back to business; a nije ni da nema entuzijasta (eufemizam od “poor, poor man”) da to sve plate.

Sa druge strane kada smo kod para, kada bih imala mnoogo para, pojednostavila bih i olaksala zivot nekim dragim ljudima. Ako novce ne kradem, za njih ne ubijam, ne znam sta se koga tice sta sa njima radim i taman posla da se izvinjavam zasto i kako ih trosim.

Ljubavna / klimava sreca

Kako sam prestara i prekomplikovana da provarim socnu i zanimljivu tezu, cist racun - duga ljubav & kratak sex, ljubav obicno narucujem ala card. Mistake, big one. Brzopleto i tupavo ne gledajuci sreci u zube, te da li je lazljiva, te da li je vrijedna, te da li je prava ili slijepa/corava, te da li je ruzan/zgodan/ podmukao/iskren, probam i tu srecu - ljubav. Iskreno govoreci, i pored loseg ishoda, to je najkompletniji oblik registrovane srece u mene. Mnogo zesci od onog zzzzzz - lucky osjecaja, mnogo bolji od dobrog acc, mnogo bolji od svega sto se parama moze kupiti, mnogo bolji od sexa radi sexa. Trenutak u zivotu u kojem sasvim ozbiljno mislim “ako sad padnem mrtva, to je sasvim fine, to je sreca, makar na cas”. Kasnije zvuci vrlo otrcano i naivno, sta bih sve propustila da sam tad whooop! Tih dana i godina, bas je tako. Guilty as charged. Mana – rok trajanja, prevrtljiva ljudska priroda, lako kvarljiva roba. Da li je bilo vrijedno? Jeste, bilo je dok je trajalo, ali nemoj vise da me neko “voli” – tako. Okrecemo sreci novi list. Kako ono Cher pjeva “Do you believe in life after love?” Jasta nego believe, Yes I do. Steta sto mi romantika nije jaca strana, da u miru dramim. Ne moze biti da nema jos te srece, negdje. Ima. Ima dobrih ljudi koji osim sto otimaju znaju i da daju. Nisu svi otimaci. Ne poznajem milione takvih, ali poznajem ih dovoljno da kazem da zivot vrijedi da se zivi, i te kako.

Propisana / Ozbiljna sreca

Dalje sam slobodna da filozofiram kako, kad i koliko mi se cefne. Jeste sreca je visedimenzionalna : ima intelektualno, moralno, spiritualno i estetsko iskustvo. Jeste, priroda je svima dala mogucnost da budu sretni, ako znaju – kako. Jeste, aha, grozno je srecu gledati samo kao zadovoljstvo, mislim sa moralne tacke gledista, rece Aristotel davno, cak to potkrijepi teskim rijecima da je takva vrsta srece dostojna samo krda krava. Ajnstajn ga podebljao, samo je krave zamijenio svinjama. Jeste rad i aktivnost koji ispunjavaju covjeka su strasno bitni faktori srece. Niti jedan dan bez dlijeta, ruzi iz daljine Mikelandjelo. Bitna je harmonija izmedju pobrkanih i rastrgnutih dijelova, bitan je i vlastiti mir. Gluho bilo da me ko po zlu sanja. Sve to jeste, ali gdje sam ja tu? Svaki covjek od postanka svijeta, ima pravo svaki dan da postavi to pitanje: Gdje sam ja tu? Tako da uz pomenute 4 odokativne dimenzije srece, ja po svom nahodjenju i iz iskustva, dodajem petu – dozirani sebicluk, nesto kao “5th element”.

Srecu danas ne vidim kao stanicu / odrediste, vise kao putovanje u kojem se stvari preplicu, sustizu i mijenjaju po prioritetima, ali sa svakim danom i svakom novom borom, sve vise znacenja ima on, s-m (nije SM!)* . Pored ostalog, s-m je vazan koliko i ABS, SB, Pirelli; direktno je u rangu sigurnosti sistema.



Sreca za kokuze i maloumne

Zadrzavam pravo na maloumne i degradirane, visih bica nevrijedne oblike srece bez razloga. Umalo da napisem za bijele miseve, jos je u experimentalnoj fazi diljem planete. Vecina prezivi.Totalno sam sretna kad djeca ozdrave poslije duge bolesti, kad odlicno rade ono vole. Sretna sam kad prestaje zima i snijeg se topi, kad se popravi grijanje, kad se jos uvijek mogu uvuci u stare farmerke, kad mi neki daleki prijatelji sa druge strane planete posalje novu sliku sa djecom koja rastu, a mi jos nismo uzasno stari. Skroz na skroz otkacim od srece kad me neko pogodi knjigom koju prizeljkujem, kartom za pozoriste, Cadbury cokoladom. U sebi pomislim kako sam jeftina, but who cares. Cokolada me obara s nogu, mnogo brze nego… nije vazno. Neki dan dobijem na poklon 2 razlicita “kanistera” mirisa, skoro da radnju mogu otvoriti, neko specijalno pakovanje. Otrijeznim se od pozitivnog shoka i smislim da hitno moram kupiti poklon. I ta kupovina je sreca, kad svrljam i smisljam ko bi se cemu radovao. Divno. Bilo da kupujem, bilo da dobijem nesto, pukne me sreca u glavu. Skroz neosnovano. Mora da sam maloumna ili su davni zzzzz-ovi i buum-ovi ostavili zesci trag u glavi. Drzi me to ludilo (sreca bez vidljivog, “naucno” osnovanog razloga) i kad me Visa i Master u crveno zaviju, tj kad okokuzim k’o crkveni mis, kad je sex misaona imenica a ljubav samo rijec. Sretna sam sto me zivot jos nije umlatio/ unaprijedio(ne znam sta je rijec; mozda umlatio unaprijedjenjem) toliko, da vidim samo svoj mili, bistrooki i drazesni lik u ogledalu. Jos dan ne pocinjem rijecima “Ogledalce, ogledalce ko je najmudriji na svijetu? Zar danas nisam preslatka… samoj sebi? Zar moji geni-djeca nisu najljepsi, najumniji, umal’ da ih nazovem Princ 1 i redom dalje(ovo 1 da se zna red ), ali me Wacko Man pretekao.”

Svaki dan u kojem u nekom covjeku, prijateljici, kolegi, mogu otkriti “milovana”(dobro i covjecno), “srxa”(spiritualnu ljepotu), “kinika”( razum i sumnju), "hippy” (naivnost i cistocu djecije duse), “laviniu”(simply – rahatluk za oko) svaki taj dan nije izgubljen i vodim ga u rubrici – N.z.DZ.(nije za dzaba)

Prakticna sreca

Pirelli, Michelin, glavu cuva. Uzasno vazna!!!

Sreca “ to je To”; Top Gun!

Ako se ikad nadje, drzi se noktima. Vidjeti pod “suti i ne radi nista”. U mom slucaju, daje smisao smislu i sreci.

* soul mate

Naravoucenije:

Ako zelis da te Dragan uvede u forumske anale, ukljuci negde ovakvu sekvencu:

...“dragana”(istinu, nikad laz i porugu)...

Garantovano funkcionise.

Podforum: Razno

Topic: Ciji avatar vam se najvise svidja?, i zasto

aenima Posted: 25 Oct 2003, 01:38

================================


So damn serious!
A nije li simptomaticno da se deklarisani covekoljupci umesto da vole, poshtuju i oprastaju bez pogovora ...dure, pljuju i psuju? Ili zahtevaju i primenjuju posebne mere...sa sve "calling names"!

Pa sad, ako volis - voli.
Ako zelis da komuniciras - komuniciraj.
Ako si tuzan - 'fuck' nije prava rec.

Valjda smo svi ovde zbog komunikacije.
A sta je komunikacija - poster na kom pise peace, love? Ma nemoj. Da nije to malo nametljivo? Peace & love, 'al 'nako kako ga ja tumacim'.

Uostalom, znamo kako izgleda forum bez socne rasprave - nikako.
Ko drama bez sukoba
Intermeco.
Elevator music.
Small talk, chitchat.
No juice.

Ili si igrac ili si posmatrac.
Mada mozes slobodno da budes i attention getter.

It's a choice.

definitivno najbolji su mi aenimin, DT (oba) i tanjajedaskin (drugi). nije mi los ni diskutantov drugi avatar (onaj sto se dernja). vecina avatara su mi neutralni mada onih koje smatram losim (koje vidim mnogi od vas hvale, necu da imenujem posto imam dosta obaveza u sledeca dva meseca) ima daleko vise nego onih koje smatram dobrim (kojih ima otprilike cetiri - ona koja sam navela).

edit: zaboravih chandrin avatar. znaci otprilike pet njih mi je super.

kinik na temi samoubojstvo:

Spider Jerusalem obrazlaze svojih Top-10 u 2003.

Maximinijature - W & I




" Imao sam tada osam ili devet ili možda čak i punih deset godina (nisam više u potpunosti siguran), u svakom slučaju bio sam još uvek veoma mlad čovek.

Gepio sam očevu vazdušnu pušku (iako mi je otac izričito zabranio svaki kontakt s njom), plus punu šaku dijabola i izašao u dvorište da se malo zajebavam likvidirajući vrapce i tako to. Ali bio sam katastrofalno neefikasan strelac tako da su moja tanad uglavnom odlazila u nepovrat. Tu i tamo, a ponajviše zahvaljujući đavolskoj sreći, uspeo bih da skucam poneki metak u stablo hrasta, ili u zid susedove kuće, ili u dupe nekog psa lutalice - i to je bilo praktično sve.

Isprašio sam dosta municije a živom vrapcu nisam uspeo ni da priđem. Oni očito nisu imali dovoljno razumevanja za potrebe mladog lovca jer su redovno odbijali da uđu u središte nišana: ili su leteli previsoko pritom često naglo menjajući smer, ili su skakutali u cik-cak brzinom svetlosti, ili su, jednostavno, mirno čučali u brezovim krošnjama i bavili se sobom skriveni od svake zemaljske neprijatnosti.

Zaliha dijabola svela mi se na minimum i već sam polako pomišljao da odustanem od lova pre nego što me otac ukeba u društvu vazdušare (otac je bio korektan i odmeren čovek, mada me je, od ovog do onog slučaja, propisno jadio svojim velikim i snažnim rukama). Moglo se i ovaj put lako desiti da ukoliko me otac provali popijem preko pičke, tako da nisam želeo dalje da eksperimentišem i izlažem se bespotrebnom riziku; pošao sam da vratim vazdušaru tamo gde sam je i našao.

Međutim jedan mi se od njih u tom trenutku dosta zgodno nađozio: primetio sam ga - skočio je na neki stari frižider i seo da kulira za svoj groš. Pevušio je nešto i fantazirao. Siroti đavo - sigurno je bio zaljubljen...

Dočekao sam svojih pet minuta, spustio se na kolena, i šunjajući se maksimalno tiho, osvajao teren. Dovoljno sam mu prišao, a onda se primirio. Znao sam da sam neuočljiv za vrapca, i jedine tri stvari koje si pre odlučujućeg momenta mogao da vidiš na frontu ispred starog frižidera bile su - zelena trava, zatim nečije natrćeno dupence u plavim somotskim pantalonicama, plus vrh cevi.

Pažljivo sam nanišanio i povukao oroz. BANG!

I tako, vrabac je prestao da pevuši...

Ura! - rekoh.

Ustao sam, zabacio vazdušaru preko ramena, i u stilu Dejvi Kroketa sa dabrovom šubarom na glavi prišao i podigao ulov sa zemlje. No ono što sam držao na dlanu nije vredelo ne znam koliko: bio je to samo još jedan pišljivi vrabac...

Uzbrzo zatim, osetio sam se na neki način odgovornim (čudan osećaj za dečaka) i ne znajući šta ću - briznuo, jebiga, u žešći plač... Kada sam se do izvesnog mesta doveo u red, kuhinjskom kašikom iskopao sam malenu humku i položio u nju telo mrtvog vrapca a zatim ga prekrio zemljom i kamenčićima.

Naravno, stiglo je i kajanje: stajao sam pokajnički nad tom hrpicom pokušavajući tihom molitvom da ga eventualno dopremim natrag u život. Moja dobra volja međutim nije urodila plodom, i pošto ni nakon duže od trideset minuta on nije oživeo, položio sam grančicu nečega preko vrapčevog groba, vratio vazdušaru u garažu (otac nikad nije provalio), pa otišao da sa ortacima iz kraja pikam lopte. "

" Bila je to prva noć življenja u novom gradu. Sedeo sam ispred dragstora "Rodića" u glavnoj ulici i cirkao pivo na okolnim klupicama, a onda me startovala policijska patrola.

"Dobro veče, gospodine", rekoše.

"Dobro veče", rekoh (srdačan doček, nema šta.)

"Šta radite tu?"

"Eto, sedim i pijem svoje pivo u ovoj vedroj noći..."

"A zašto ne pijete svoje pivo u nekom od kafića?"

"Jednostavno, više mi prija ta kombinacija: kad pijem pivo u vedroj noći umesto u nekom od kafića, to je sve..."

"Ipak, konzumacije alkohola izvan za to predviđenih objekata ne spadaju u legitimne prakse. Molim vas, pokažite nam vaše isprave."

Izvadio sam ličnu i pokazao im je.

Uzeše je i otvoriše i počeše da čitaju: matični broj, ime mrtvog oca, zatim tačan datum mog rođenja itd. (eto, to je jedini način da policijske patrole iole steknu stvarnu sliku o tebi...). Onda su (rutinski deo posla) preko toki-vokija kontaktirali centralu i zatražili povratne podatke oko toga da li sam možda osumnjičen. Međutim pošto im glas iz toki-vokija vratio odgovor da se moje dupe za sada ne nalazi na listi onih koje su pregazile zakon, vratili mi ausvajs...

"Izvolite vaše papire."

"Hvala", rekoh. (pomislio sam da je agoniji kraj. ali ne - nisam bio u pravu)

"Molim vas, sada ispraznite sve vaše džepove."

"Okej..."

Ispraznio sam sve svoje džepove. Bilo je tu nekoliko papirnatih maramica, zatim ključevi od stana, cigarete, šibice, još neke bezazlene sitnice, plus - prezervativ... Pojma nemam otkud se on stvori. Mora da mi je vekovima visio po džepovima teksas-jakne izgubljen u tmini...

"Naša omladina uvek mora voditi računa o svojoj erotskoj higijeni", rekoše pubovi kad ga videše. Nasmejaše se pod plavim kapama. Briljantni neki umovi...

"Šta tražite u Zrenjaninu?", upitaše me.

"Pa, napustio sam Beograd i došao ovde sa namerom da povežem isprekidane niti svesti i eventualno se trajno nastanim..."

"Ludo zvuči... Prvi put čujemo da neko napušta Beograd da bi se ovde trajno nastanjivo."

"Niste vi prvi koji mi na to skreću pažnju..." (kao da je Zrenjanin neko leglo gmazova i ološa).

"U redu, sada možete vratiti vaše stvari u džepove... i laku noć, želimo vam prijatan boravak ovde..."

"Laku noć... I ukoliko u međuvremenu postanem sumnjiv, naći ćete me u Uroša Predića..."

Zatim oni odoše. Vraćao sam stvar po stvar u džepove i mozgao: eto, ti panduri samo banu ispred tebe, istresu te bezrazložno iz gaća, a onda odu da zlostavljaju druge, ostavljajući te sa dubokim utiskom krivice... Ne, nema spasa od plavih patrola u ovoj dolini suza...

I tako sam vraćao stvar po stvar u džepove. Naleteo sam i na onaj kurton. Bilo mi je potpuno nejasno otkud on tu (odavno sam ih sve pobacao ili razdelio prijateljima...) Proučio ga pažljivije. Bio je umotan u neku jeftinu plastičnu ambalažu prljavo plave boje. Zemlja proizvodnje: republika Češka. Provalio sam mu i datum prestanka važenja: 1. januar 1999.
Jebeš ga, tom sirotom đavolu rok važenja istekao je pre skoro tri godine... Eto, to je bejbi ustvari danas tvoja stvarna slika; eto gde si stigao sa svojom pameću i sa svojim umećem u ovom životu... Možda je pubovima umesto svake druge legitimacije trebalo staviti njega na uvid, pomislih dok sam ga (zlu ne trebalo) trpao natrag u džep.

Zatim sam seo i zapalio cigaretu i iznova se posvetio pivu. Ostatak noći protekao je u redu i bez dodatnih ometanja: mnoge rosne panonske nimfice i nimfe uglavnom su se stidljivo vrzmale oko mojih nogu, nebo je bilo vedro i lirsko i tamno a moje pivo hladno i penušavo i zlatno. "

Willow

Evo odlicnog razloga da se ovaj zaboravljeni topik izvadi na povrsinu:


Hella Posted: 9 Apr 2004, 22:19

faking anbilivabl:

krenemo oko nekih 17.00 h do ženinih staraca da ostavimo mlađeg potomka na čuvanje predatcima, pošto i žena i ja, ugledni privatnici, argatujemo preko "Praznika".

uslovi za izživljavanje na severnobačkim putovima - skoro pa idealni:
gužva, hrpe neispravnih vozila škiljavih svetala, monsun u najavi, sumrak i loše obeležene trake.

rupčage i straktorski točkova blato sveže iznešeno iz oranica - bonus na reli stazi.

elem, kod buvljaka prošišam pored turskogroblja aka stoperke.
žena komanduje curik, vratimo se pesto metara nazad po nju.
devojčura - drusna nordiska boginja, plave oči, plava kosa, 145 belih zuba u vilici, studira Difa, u neverici: jeeeeeeee, vratili ste se po Mene! da, jesmo, ajde uniđi, doklećeš, do sela, nekih 40 kilometara dalje, blabla, jelznaš ovog iz selendre, da, da, oženio se i ostale žemske priče. bar se beba fino zabavljala uz mlevenje dve ženice...

i tako dovezemo mi prophesorku fizikalisanja buduću do njenog staništa, fala lepo, živibili, kažem ženi onako Bez-veze, na Maranatu sam si zaličio, pih:
eto, jedno dobro delo za danas, pored sveg zla što sam načinio prethodni dana.

šibamo 130 km/h dalje, put još idealniji, samo što ćuskije ne provejavaju, tu i tamo po koje sekirče.

na izlasku iz Sombora = ulasku u pripizdine, beba se uspizdi u sedištu, oće napolje, nešto je žulja, rasprava ko će nazad, žena oće da vozi a ja neću da sedim i znojim se dok ona dokazuje da vozi Bolje Nego Muško te na kraju bebino deranje presudi da se stane.
kočenje, tras, tras, ošlajpičimo u dve fine rupe od po po metra fino kamuflirane vodom, no aždaja i dalje radi...
pali sva četiri migavca.
uradi se novi raspored sedenja.
gas.
gas.
...
zašto ne radi gas?
...
motor bruji, dadneš gas on krepa. motaj film: već te triput sjebo na putu, šta je bilo, pukla sajla od gasa - nije, samo bi turiro, jel prljavo gorivo il filter, nije menjo skoro, bemumater, da nije kvačilo, što bi se gasio.
usred reminiscencija, dedukcija i konkluzija, stade belastra opel karavan, unutra dve finjaške žene: el treba pomoć?


"jebotebog - ove oće da nas ubiju i pojedu, što bi stale inače po pljusku nekoj tamo budali, ženu i dete nisu ni videle..."

kaže jedna, mi propičile pa se vratile.
ako oćete da vas ošlepamo nazad do grada, joj fala, drkaj se sa sajlom deset minuta, šlepanje još petnajst, stignemo do nekog opel servisa, kaže ženska uvatićemo ga na foru velik petak, pa da pomogne ljudima, nevolja, ovo ono, gospodi pomiluj, oćeš, majstoru sin nije kući a on baš i ne zna, al najbolje da kola ostavimo na pumpi "Kallos", dobro čuvana, video nadzor, sekjuriti, odemo tamo, jebote, štaćemo, pitam konjastu kravu iz samousluge:
imako dazna skolima?
oči nalevo.

aha, levo je vulkanizer.
kapci nadole.

a jel ima neko ko zna s mekanikom.
obrve gore.

fala.
klim bradom.

jebote, šta ti je dobrodušni i na ljucku nevolju osetljivi trgovac naftnim derivatima - na šalteru zaposli gluvonemu. svaka čast, gazda.

uđem u vulkan, zdravo majstore, baja Čita Knjigu, jebote. dobro, jeste onaj prilog uz večernje novosti, al ajde, ja mislio da se to pazari ko fil za police regala, se razumeš u tehniku, problem, pa ne baš, videćemo, ajda ga poguramo, ispadne mu telefon, sjebe mu se maska, sranje, dok guramo, kaže baja, tebi ovde nešto curi, ajde na dizalicu, oopa, iskidano crevo od goriva, ote mi se jebemti sunac, pita baja zašto, zato što je žena oma rekla da je crevo, jel likuješ vampirušo, dašta, xexexe, ma dobro, popravićemo očas posla i jebo te opravi ga i navergla i produva čađi iz izduva, ajde malo da ga provoza, za njim dima ko s deponije, vraća se posle deset minuta, evo, radi ko doksa, samo ti malo trese volan na 130, dobro, fala kolko to, sto dinara, evo ti trista, falalepo.

u međuvremenu već pozvasmo ženine bijološke roditelje da dođu njihovim izdrkanim stojadinom do Sombora.
u međuvremenu je Majstor popravil avto pa nije bilo potrebe da dolaze.
u međuvremenu se ženinom muškom pretku ispraznio telefon, te nije bio obavešten o gornjemu.

ali da ne bude sve crno, ima još crnje:
njihov 101 je inače auto koji se sam popravlja, a situacija je baš bila zgodna za demonstraciju tog Čuda socindustrije. znači, kad mu se kablovi smokre od kiše (mokri kablovi se kod svih zastavinih modela računaju ko dodatna oprema), stojiš deset minuta, voda otkapa s kablova, pa nastaviš ponovo.

naravno, ja neću dete u takva kola, ženin muški predak reče: ma biće sve u redu.
njegov ženski potomak poveruje.
ja poverujem ženskom pretku mog potomka.

i krenemo svak na svoju stranu, mi sa celularnim spravama punih baterija i rehabilitovanim prevoznim srestvom.
oni bez mobilnog, autoreparirajućim autom (vidi pleonazam) po kišurini i mraku, s malim detetom.


sujeverje:
pokupimo još neku simpa curu na izlasku iz Sombora.
čak i jebenog pajkana usput, i sedište sam dečje izvadio da bi on smestio debelu guzicu na sedište.

tek sam se onda usro.
mislim, jebote - jesam poludeo pa da primam u kola kojekake bilmeze nebili mi Viša Sila uzvratila Uslugu istom merom, tj. da mi dostavi dete na upućenu adresu suvo i u komadu. may the force b with u bebane.
maneeee, sve je to kool i ljudski i fer, de da ih ostaviš na kiši, vidiš kakva su marva ljudi, niko ima nije stao, baš si faca, jebem ti okreni tvoje, vidi jesu stigli, nema ih još, neka neko krene kolima pred njih, jebo te bog, kud sam ti opet poverovo, koji sam ja k-reten, u pičku lepu materinu i tvoj ćale i Vaš Vrhovni Argument koji se poteže kad su svi moji argumenti već ispucani, a taj Argument glasi, kako god okreneš ovako:

"Veruj mi."

džigerice, šećer, ko da sve nije dovoljno, tajfun se sručio, jebem te besna prirodo, jebo te zovi ih, još ništa, uh, ajde zovite čim dođu, daj cigar, daj i meni, daj dve. ajd nemoj se nerviraš, njima treba 40 km meni treba 60, ja džarim po džadi, oni se malo kilave, treba im approx. vremena ko i nama, stiće kad i mi uniđemo u našu palanku...

zvrrrn.

javi se.

stigoše.

o jebem ti puteve koje održavaju JKP-ovi i preduzeća i mašine za asvaltiranje i kapitalne investicije i deonice.

i pička im svima materina s rupom onolikom u kolku sam upo.
kapitalnom.

a i meni - kad verujem Vrhovnim Argumentima.

DUNADAN, u predivnoj, "at the end of the day", introspekciji, na topiku "sta je prvo u zivotu cega se secate?"

helli treba pothitno jednu 'komulnu' u vremenu

Sa Razno\Najlepsi Grad

Putovanje kroz Evropu sa ms lubom izgleda mi vrlo privlacno!


/quote/ luba:

pariz ako moram jos da radim
london ako imam milone para
amsterdam ako ne moram da radim

ma, pariz
i pored svih mana
jedan stancic u mareu
pa noazet svako jutro kod filozofa u kafeu
pa sedenje u tiljeriju pored vestackog jezerceta i gledanje nobles decice sa guvernantama kako stapom guraju one brodice
pa malo na klopicu kod portugalca ili u X
pa uvece u bataclan ili etoile monmartre

mnogo volim london, gomila najlepsih uspomena, ali u tom gradu vise ne moze da se zivi ako nemas para. pre par godina nekako shvatim da portobelo postade fensi kraj, ali brikston? pa to nema smisla.

doduse, nisam odavno bila, ali, poslednji duzi boravak mi se sveo na putovanje tjubom, zivela na earl's courtu a radila na docklands, to je, bre, tri sata vozom tamo-vamo.

volim aroganciju londona i volim da sedim na trafalgaru i da se smucam po sohou, volim anonimnost koju mozes da imas samo u londonu
ali nekako mi pariz, bar danas, blizi srcu.

amsterdam je van konkurencije. ne mogu da kazem da je najlepsi, ali je sigurno najzanimljivije ziveti u njemu. divan je onaj deo tamo kad krenes ka novom amsterdamu i usred grada naletis na kamp u ogromnom parku.
i moj najdrazi lokal na svetu "easy times"

bec je lep, ali nekako mi nesto fali. zavladao i starbucks, sto nikako nije u redu. nemam nista protiv globalizacije, naprotiv, za soping je to divno, ali stvarno, sta ce u becu starbucks?

mada, videh da i dalje u onom bioskopu preko puta spomenika geteu jos uvek ide third man. i onaj muzej modernih umetnosti sto su napravili u kasarnama je stvarno spektakl.
u oktobru je bila neka ludacka instalacija po celom gradu konji od neceg, pravili ih razni umetnici, to jest, dizajnirali ih, i ides ulicom a ispred tebe konj ofarban u mondriana, a 10 metara od njega drugi koji vuce kolica iz samiske. ludilo.
da, i najveci sex shop koji sam ikada u zivotu videla, tik do 5-star hotela

i barselona, da, kako sam to mogla da zaboravim, grad kao da si stalno na pcp-ju. a lisboa, predivno, samo stalno ima neko uzbrdo, pa nije bas za lencuge

i guilty pleasure: frankfurt mi je bio veoma simpatican...

A je l'?!

Mozda ce miss Marple malko da 'pogura'?!

??

Za miss Marple ne znam (sorry Dubravka), ali "cita" se ovaj Forum nasiroko, pa "gurka" nije iskljucena.

Samo nek' on posalje nesto "Vremenu" pod sifrom "Hella", smela bih da se opkladim da ce biti objavljeno

Sto bas miss Marple? Onako - snilo mi se...
Ma nista, ficco, htela sam da dam svoj doprinos 'zbunjivanju'
Sve u svemu - zaboravi!

A o minijaturama: ova lubina (gore) je bas wub wub...

I ovo: Hella mi je minijatura u totalu!

Sjajni John Doe, na Religiji:



Gos'n Srdjane,

Stereotipi su lepa stvar. I ja sam verovao u neke od njih dok sam bio mladji, a nije da sam mnogo mator . Jeste, senzibilitet je stvar kulture, neke vrste duha koji se narocito prelama u tim zavodljivim, senzibilnim, neodoljivim stvorovima koji se zovu zene. Samo, ne bih se ja bas kladio u te Vase bliskoistocne stavove. Znate, najlepsa zena koju sam ikad upoznao je bila muslimanka neodoljivog sarma. Savrseno remek-delo nekog ludog skulptora koji joj je udahnuo dusu i zavodljivu ijekavicu da je kotrlja kroz par punih senzibilnih usana. Drzanje visoke princeze kojoj je otmenost potreba, a ne obaveza. Eto za istoricare dokaza da je nasa aristokratija u Bosni primila islam. Drzanje koje nema poptrebe ni za kakvom nametljivom izmisljotinom poput emancipacije od bilo koga, bilo cega. Uvek svoja i prva. Vecito zensko, starije i od zenskih nesigurnosti koje traze od zene da bude muskarac i od muskh izmisljotina da je zena nesto drugo nego ono sto jeste. Pomalo opijena sobom, a kako i ne bi bila. Sanjiva i opasna, krupna macka-predator u telu zene. Ona kao ona, dovoljna i jedina. Uzdrzani aristokratski nastup osobe pred kojom je malo ko miran, a ravan joj nije skoro niko. Slovenski porcelanski beo ten, uz poneku pegu i vitice duge tamnocrvene kose obojene u tamne nijanse. Vrat Nefertiti, i zeleni macji pogled. Pogled miran i carski, krvolocan i ljubak. A emocije kakve ne zraci napetost hriscanstva ni mesijansko prokletstvo judaizma. Luna muhamedanska, Venera istocna starija od sve tri vere. I hod- gibak i spor, kojim zauzima prostor i cini da se sve oko nje ucini prolaznim, a da samo ona sama ostaje.

Gde li je sad?

a ko drugi ako ne Hella, na temi "kako znate da ste pametni"



care!

ikar - Henryu:

o da, kad je vera didanovic ono prodala o tijanicevom volvou, stampace se valjda i nesto hellino

Da se ja pitam, stampala bi SVE HELLINO!

Dobro de... skoro sve

o majko, imali kaki smajli da se besi od sramote?
nije falš skromnos, al dajte bre malo s tim konfetama i 25im majom, jesam dežurni klovan, al baš da ide u print, o džizs...

eno, nanekom topičnom smoru me već prozivau Ugledni baltazar i Kopetentni džondo zarad neki njiovi Tripova.
valjda im krivo što im se ni rodbina ne bi potresla da ih otresu s foruma ko june repom dosadnu metalik zelenu zunzaru.