77 replies to this topic

[svracak]

KRAGUJEVAC - Kragujevački univerzitet, Srpska akademija nauka, a ni sam grad Kragujevac još uvek nisu odlučili kako da obeleže nesvakidašnji jubilej - hiljadu objavljenih naučnih radova prof. dr Ivana Gutmana, najvećeg živog srpskog naučnika.
Ovaj izuzetno skromni akademik, a u svetu najčešće citirani srpski naučni radnik, kakvim bi se ponosile mnogo veće države nego što je Srbija, u martu prošle godine objavio je 999. naučni rad i tada, na skromnoj svečanosti, najavio jubilarni, hiljaditi. U međuvremenu dr Ivan Gutman objavio je i 1.018. rad.

Prema nepisanim pravilima u naučnim krugovima, „neko je nešto u svetu nauke“ ako objavi 50, a izuzetno je značajan ako dostigne, za mnoge naučnike nedostižnih, sto radova.

Profesor dr Ivan Gutman, rođen 1947. u Somboru, redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, gde predaje fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Od 1988. godine član je Srpske akademije nauka i umetnosti, član je Međunarodne akademije matematičke hemije i Akademije nelinearnih nauka u Moskvi. Bio je stipendista Humboltove fondacije, radio je na Institutu za kvantnu hemiju u zapadnom Berlinu, Institutu za radijacionu hemiju u Malhajmu, u Nešvilu, Erlangenu, Jerusalimu, Santa Klari, Južnoj Karolini, Trondhajmu... Grad Kragujevac pre dve godine proglasio ga je svojim zaslužnim građaninom.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin upozorio je prošle godine da ne sme da se dozvoli da za radove ovog velikana srpske nauke „znaju samo on i poštar koji nosi njegove radove na poštu“.

[Picard]

Нажалост се у Србији поштују људи који имају објављених 20-так Power Point презентација из области менаџмента "нечега".

[revolucionar]

KRAGUJEVAC - Kragujevački univerzitet, Srpska akademija nauka, a ni sam grad Kragujevac još uvek nisu odlučili kako da obeleže nesvakidašnji jubilej - hiljadu objavljenih naučnih radova prof. dr Ivana Gutmana, najvećeg živog srpskog naučnika.
Ovaj izuzetno skromni akademik, a u svetu najčešće citirani srpski naučni radnik, kakvim bi se ponosile mnogo veće države nego što je Srbija, u martu prošle godine objavio je 999. naučni rad i tada, na skromnoj svečanosti, najavio jubilarni, hiljaditi. U međuvremenu dr Ivan Gutman objavio je i 1.018. rad.

Prema nepisanim pravilima u naučnim krugovima, „neko je nešto u svetu nauke“ ako objavi 50, a izuzetno je značajan ako dostigne, za mnoge naučnike nedostižnih, sto radova.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin upozorio je prošle godine da ne sme da se dozvoli da za radove ovog velikana srpske nauke „znaju samo on i poštar koji nosi njegove radove na poštu“.

Za Srbiju on jeste odlican i mozda i najbolji naucnik i ne vidim dobro ko su ti sto ga ne postuje i ne priznaje, odnosno, koja mu to srpska priznanja nedostaju. Medjutim, trebalo bi da razlikujes kvantitet i kvalitet radova. Sigurno, Ajnstajn, nije publikovao toliko radova kao Gutman ali ono sto je publikovao je daleko interesantnije i originalnije od Gutmanovih otkrica. Na SCOPUS-u citiran je ukupno 4708 puta, sto je odlican rezultat, ali pitanje je koliko je on citirao samog sebe. Njegov najcitiraniji rad je :

Graph theory and molecular orbitals. XII. Acyclic polyenes

Gutman, I.a Show author details, Ruščić, B.a Show author details, Trinajstić, N.a b Show author details, Wilcox Jr., C.F.a c Show author details Correspondence address
a Institute Rugjer Bošković, P.O.B. 1016, 41001 Zagreb, Croatia
b Department of Chemistry, Faculty of Science and Mathematics, University of Zagreb, 41000 Zagreb, Croatia
c Department of Chemistry, Cornell University, Ithaca, NY 14850, United States
Abstract
A graph-theoretical study of acyclic polyenes is carried out with an emphasis on the influence of branching on several molecular properties. A definition of branching is given and several branching indices are analyzed. The case of polyenes without a Kekulé structure is discussed briefly. The main conclusions are: (a) thermodynamic stability of conjugated polyenes decreases with branching, but (b) reactivity, in general, increases with branching.

Ovaj rad je ukupno citiran 162 puta i to je njegov mozda najbolji rad. Medjutim, na zapadu svaki mozda treci direktor istrazivanja ima rad koji je citiran vise od 170 puta. Iz tog razloga nisam siguran da je toliko original i da ce u buducnosti dobiti neko inostrano priznanje...

[Schrodinger]

Ali on vec ima dosta inostranih priznanja. Verovatno je jedno od najvaznijih -- daleko, daleko vaznije od kojekakvih nagrada zvucnih imena -- to sto je par decenija bio galvni i odgovorni urednik jednog od najvecih hemijskih casopisa na svetu...

Sa druge strane, bilo bi znatno pametnije da se ovakvih ljudi ne setimo samo kad preminu, nego, recimo, da njih intervjuisemo u novinama cesce od politickih i analitickih baraba -- mene sigurno vise zanima sta misli o bilo cemu, ukljucujuci i politicku, Ivan Gutman, nego fukara tipa antonic/vukadinovic i ostali kvazinaucnici (koji, uzgred, na scopusu i slicnim ozbiljnim servisima nisu pomenuti obicno nijednom, niti ima izgleda da taj skor poboljsaju, ma ziveli i milion godina).

Edited by Schrodinger, 01 February 2009 - 05:42.

[Paralela]

Ali on vec ima dosta inostranih priznanja. Verovatno je jedno od najvaznijih -- daleko, daleko vaznije od kojekakvih nagrada zvucnih imena -- to sto je par decenija bio galvni i odgovorni urednik jednog od najvecih hemijskih casopisa na svetu...

Sa druge strane, bilo bi znatno pametnije da se ovakvih ljudi ne setimo samo kad preminu, nego, recimo, da njih intervjuisemo u novinama cesce od politickih i analitickih baraba -- mene sigurno vise zanima sta misli o bilo cemu, ukljucujuci i politicku, Ivan Gutman, nego fukara tipa antonic/vukadinovic i ostali kvazinaucnici (koji, uzgred, na scopusu i slicnim ozbiljnim servisima nisu pomenuti obicno nijednom, niti ima izgleda da taj skor poboljsaju, ma ziveli i milion godina).

Ne razumem se baš u hemiju, ali, znam ponešto o nauci i svakako kvantitet sam za sebe ne znači ništa naročito. To što je neko impresioniran ciframa, govori ponešto o njemu. Hiperprodukcija retko dovodi do pravog kvaliteta. Koliko stvarno RAZLIČITIH radova ima među tih hiljadu? Kao neko ko se razume u nauku, veoma sam skeptična prema rezultatima nekog ko objavljuje, recimo 20 radova godišnje! Samocitiranje je posebna priča... Zato, batalite tu priču o hiljadu radova!
Što se tiče časopisa, to je svakako čast, ali, urednici časopisa se retko biraju među vrhunskim naučnicima. Za to se traže drugi kvaliteti. To nije priznanje za naučne rezultate. Onaj ko pokreće topik, treba tačno da zna o čemu piše. Ovo je samo površna fascinacija.
Ipak, ako čovek ima I JEDAN vrhunski rad, zaslužio je da se na njega obrati pažnja, kao i svi drugi koji imaju vrhunske naučne rezultate. Samo, nije broj radova taj koji se tu računa!

Sa drugim delom ovoga što ste napisali, POTPUNO SE SLAŽEM! Naše prirodne nauke imaju i te kako zaniljivih ljudi, bez obzira na broj radova, i SVAKI od njih bi bio zanimliviji sagovornik od ovakvih kvazi stručnjaka koje plaćaju političke partije.

[odmor]

Ne razumem se baš u hemiju, ali, znam ponešto o nauci i svakako kvantitet sam za sebe ne znači ništa naročito. To što je neko impresioniran ciframa, govori ponešto o njemu. Hiperprodukcija retko dovodi do pravog kvaliteta. Koliko stvarno RAZLIČITIH radova ima među tih hiljadu? Kao neko ko se razume u nauku, veoma sam skeptična prema rezultatima nekog ko objavljuje, recimo 20 radova godišnje! Samocitiranje je posebna priča... Zato, batalite tu priču o hiljadu radova!

Ha ha ha! Najvaznije je zato na forumu napabiriciti preko 1000 postova, e to ce vala da se citira, pa da vidimo!

[lens]

Treba se posvetiti malo vise kvalitetu tih radova a ne kvantitetu.

Mozda bi dosad dobio Nobelovu nagradu da je malo vise mislio na kvalitet tih radova a ne gubio vreme na pisanje 1000 istih. :krs:

[DJ_Vasa]

Treba se posvetiti malo vise kvalitetu tih radova a ne kvantitetu.

Mozda bi dosad dobio Nobelovu nagradu da je malo vise mislio na kvalitet tih radova a ne gubio vreme na pisanje 1000 istih. :krs:

A možeš li da nam kažeš nešto o kvalitetu tih radova? Bilo bi korisno za dalju diskusiju.

[tomkeus]

A možeš li da nam kažeš nešto o kvalitetu tih radova? Bilo bi korisno za dalju diskusiju.

U periodu 2006-2008 Ivan Gutman je objavio 79 radova u časopisima sa ISI liste. Od toga je 48 bilo u kateogoriji R51 (to je prvih 50% časopisa po relevantnosti u datoj podoblasti). U kategoriji R51a (prvih 30% u podoblasti) je bilo 32.

[DJ_Vasa]

U periodu 2006-2008 Ivan Gutman je objavio 79 radova u časopisima sa ISI liste. Od toga je 48 bilo u kateogoriji R51 (to je prvih 50% časopisa po relevantnosti u datoj podoblasti). U kategoriji R51a (prvih 30% u podoblasti) je bilo 32.

Eh, voleo bih da mi je na ovo pitanje odgovorio junoša koji sa cela dva posta na forumu (jedan o gimnazijskom obrazovanju, drugi je citiran) ima "stav" o mnogim pitanjima iz oblasti nauke i obrazovanja.

Iako si napisao samo dva reda, mislim da oni govore više od mnogih postova na ovoj temi. Vidim i da na Amazonu ima nekoliko njegovih knjiga, brza pretraga Googleom pokazuje da je čovek radio i da je objavljivao dosta po inostranstvu. Nažalost, moja struka nema veze sa hemijom, tako da nisam kompetentan da sudim o prof. Gutmanu kao hemičaru, ali iz onoga što si napisao i onoga što se može naći na brzinu, deluje da je čovek sasvim pošteno zaslužio da se o njemu napiše nekoliko redova. Ne znam da li će profesor dobiti Nobelovu nagradu, kako sugeriše naš mladi prijatelj, ali znam da nju nije nimalo lako dobiti i da je izmakla mnogim velikim naučnicima. Ukratko, ne želim da tvrdim da je novi Ajnštajn, ali mi deluje da jeste dobar naučnik i smatram da takav čovek zaslužuje poštovanje javnosti.

[svracak]

Ako je neko clan akademije nauka, znaci da odskace iz proseka, jos ako je tu br.1 onda je to dodatni plus. E ako je vec clan Akademije nelinearnih nauka u Moskvi, medju azdajama sovjetske i ruske nauke, tu je suvisno govoriti bilo sta. Medjutim, kod nas su na rukovodecim polozajima ljudi proseka i ispod-proseka, ministri za odredjene oblasti su ljudi iz totalno drugih struka, nedokazani. Ljudi koji barem fakultet nisu zavrsili, a mnogi su i bez srednje skole. Tipovi Tome Nikolica zidara, Palme koji je po struci diplomirani rabadzija. I nije samo skola dovoljna, treba se dokazati u radu. Dok su pojedinci iz farmerki, bez dana radnog staza uskocili u fotelje vicepremijera, i dan-danas zaludjuju omladinu. E zato sto neki tamo sto vode istrazivanja i imaju stomilionske budzete imaju preko 170 citata, a neko nema, to je razlog da kojekakve bitange imaju vise prostora u javnosti kod nas. Sa druge strane, treba napraviti razliku izmedju fundamentalnih istrazivanja i istrazivanja koja su vezana za industriju i obrt kapitala. Mi nismo u mogucnosti da to radimo jer nam je industrija unistena. Sto vecu primenljivost u proizvodnji i kapitalistickoj reprodukciji ima neki rad, to mu i rejting skace. I sve je teze probiti se radovima u vodece casopise, jer je veliki pritisak od strane Kineza, Zapadnih naucnika i sl. koji imaju velike budzete. Dok je nas ukupni budzet za nauku manji od naucnih budzeta inostranih trecerazrednih piljarnica. A sto se tice kvantiteta, u hemiji je to moguce jer su eksperimenti verovatno kraci, nego recimo u bioloskim istrazivanjima koja mogu trajati godinama. Osnovni je zakljucak da bez para nema ni nauke. Niti privrednog razvoja bez istrazivanja i inovacija. A nasa se nauka unistava, sistematski. Narocito kada tipovi poput Dinkica odluce da otimaju od fakulteta. Po tome se vidi da nismo odmakli od nacina razmisljanja iz vremena Obrenovica. U nekim oblastima (kazne za zagadjivace) smo mnogo nazadni u odnosu na pomenuti period.

Edited by svracak, 28 May 2009 - 02:01.

[Paralela]

Eh, voleo bih da mi je na ovo pitanje odgovorio junoša koji sa cela dva posta na forumu (jedan o gimnazijskom obrazovanju, drugi je citiran) ima "stav" o mnogim pitanjima iz oblasti nauke i obrazovanja.

Iako si napisao samo dva reda, mislim da oni govore više od mnogih postova na ovoj temi. Vidim i da na Amazonu ima nekoliko njegovih knjiga, brza pretraga Googleom pokazuje da je čovek radio i da je objavljivao dosta po inostranstvu. Nažalost, moja struka nema veze sa hemijom, tako da nisam kompetentan da sudim o prof. Gutmanu kao hemičaru, ali iz onoga što si napisao i onoga što se može naći na brzinu, deluje da je čovek sasvim pošteno zaslužio da se o njemu napiše nekoliko redova. Ne znam da li će profesor dobiti Nobelovu nagradu, kako sugeriše naš mladi prijatelj, ali znam da nju nije nimalo lako dobiti i da je izmakla mnogim velikim naučnicima. Ukratko, ne želim da tvrdim da je novi Ajnštajn, ali mi deluje da jeste dobar naučnik i smatram da takav čovek zaslužuje poštovanje javnosti.

Ma, najzanimljivije je što mu radovi nisu iz hemije, nego iz matematike! Znaš ono: "najbolji hemičar među matematičarima, najbolji matematičar među hemičarima..." Čovek se, prosto, dobro uvalio! Nemoijte idealizovati ni nauku, ni Akademiju nauka, ima tu mutnih stvari više nego što mislite!

[DJ_Vasa]

Ma, najzanimljivije je što mu radovi nisu iz hemije, nego iz matematike! Znaš ono: "najbolji hemičar među matematičarima, najbolji matematičar među hemičarima..." Čovek se, prosto, dobro uvalio! Nemoijte idealizovati ni nauku, ni Akademiju nauka, ima tu mutnih stvari više nego što mislite!

Niko ne spori da toga ima, naročito kada je u pitanju SANU, ali ono što sam video na brzinu su radovi iz oblasti organske hemije, premda ne sporim da ima i matematike (ima npr. knjigu pod naslovom Mathematical Concepts in Organic Chemistry i još nešto). Ponavljam da nisam hemičar i da ne poznajem tu nauku, ali podaci koje navode Tomkeus i još neki forumaši jasno ukazuju na to da čovek nije mačiji kašalj.

[Paralela]

Niko ne spori da toga ima, naročito kada je u pitanju SANU, ali ono što sam video na brzinu su radovi iz oblasti organske hemije, premda ne sporim da ima i matematike (ima npr. knjigu pod naslovom Mathematical Concepts in Organic Chemistry i još nešto). Ponavljam da nisam hemičar i da ne poznajem tu nauku, ali podaci koje navode Tomkeus i još neki forumaši jasno ukazuju na to da čovek nije mačiji kašalj.

Vidi, čovek se javlja na matematičkim naučnim projektima i od njih dobija lovu! Valjda je u hemiji teže doći do rezultata, pa batalio! U matamatici je čista kesa, ali, uvek imaš tih graničnih oblasti u kojima se fura primenjena matematika i koje imaju visoku citiranost jer su interdisciplinarne. Ja ne raspravljam o njegovoj sposobnosti da produkuje radove, ali stavljam pod veliki znak pitanja kvalitet tih pojedinačnih radova. Kvantitet u nauci retko znali i kvalitet. U ovom slučaju, batali medije i medijsko mišljenje, tu nećeš naći istinu.

[DJ_Vasa]

Nisam ni mislio na medije, jer ono što sam našao o njemu sam gledao na drugim sajtovima, koji nisu vezani za neku informativnu kuću. Iako ova tema jeste počela od članka iz medija, dobro je konsultovati stručne sajtove, proveriti indeks citiranosti i sačekati da se jave hemičari.

Nisam čak ni govorio o kvantitetu radova, jer sam broj nije od presudnog značaja, u čemu se slažemo. Predlažem da sačekamo da se javi još neko od forumaša ko se bavi hemijom kako bismo mogli da imamo kvalitetniju diskusiju. Teško je doneti valjan sud na osnovu posrednih izvora i sopstvenih znanja ukoliko nismo u toj oblasti.