veliki drveni jedrenjak 19. veka sa tri ili više jarbola veoma nagnutih prema krmi i snasti križnjaka (evo posla za jezicke cistunce: kako na srpski prevesti ovaj izraz, krstasto jedro ne ide nekako). U svoje doba najbrži jedrenjak na svetu, a istisninom do 2000 t, uskog trupa, lepih oštrih linija i kosog pramca. Kliperima se posle 1830. godine nazivalo više vrsta brodova, ali pravi kliperi su samo drveni (kompozitni) brzi brodovi koji su prevozili čaj iz Kine u Veliku Britaniju 1845 – 75., kada su ih istisnuli parobrodi. Imenom kliperi u užem smislu ne bi se smeli nazivati ni pravi čuveni čajni kliperi posle 1875. godine jer su otada sa smanjenim jedriljem plovili kao teretni jedrenjaci svim morima sveta. Jedrenjaci građeni po uzoru na klipere ali čije linije nisu imale ekstremne veličine nazivali su se često polukliperima.
Istorijski razvoj. Do kraja 18. veka brodograditelji se nisu mnogo brinuli za brzinu brodova niti su, pri izradi planova, u dovoljnoj meri tražili poboljšanje vodenih linija, veċ su poveċavali samo jedrilje. Trupovi su ostajali jednaki i kopirali su se dotadašnji brodovi. Zbog toga nije bilo gotovo nikakve razlike u podvodnom obliku linijskih brodova 17. i 18. veka. Kod trgovačkih brodova još se manje pazilo na brzinu. Pri njihovoj gradnji najviše se gledalo na prostranost teretnog prostora i do druge treċine 19. veka u Engleskoj su se uglavnom kopirali nacrti zdepastih brodova Istočnoindijske kompanije.
Prvi jedrenjaci za veliku brzinu sagrađeni su u Americi. Prema predanju sagrađeni su u brodogradilištu Saint Michael u Talbot-u. To su bili uglavnom brodovi za prevoz crnih robova i krijumčarski brodovi. Njihova svojstva su dosla do izražaja u Američkom ratu za nezavisnost, kada su upotrebljeni kao naoružani gusarski brodovi i pomoċne krstarice. Britanske fregate i korvete nisu ih mogle ni dostiċi ni slediti.
Novi brzi brodovi bili su veċinom mali brikovi i golete (škuneri). Vec izdaleka su se prepoznavali po jarbolima vrlo nagnutim prema krmi, po kosoj statvi i velikom preluku palube. Oštar oblik se naročito isticao time što je glavno rebro bilo dosta ispred sredine trupa.
I pored ratnih iskustava britanska mornarica nije htela da menja svoje korvete i fregate, ali su privatni brodovlasnici poceli da grade nove vrste brodova finijih linija i vece brzine. Posle Napoleonovih ratova uvrsteno je u sluzbu mnogo takvih brikova i goleta poboljsanog tipa koji su, izmedju ostalog, upotrebljavani za krijumcarenje opijuma iz Indije u Kinu.
Opijumski kliperi. Kako je kineska vlada zabranila uvoz opijuma morali su da se grade jos brzi brodovi kako bi mogli da probijaju blokadu vladinih strazarskih brodova. Tako su nastali brzi opijumski kliperi, relativno mali brikovi i golete (400 – 500 t) koji su se istaknuli u tom krijumcarenju 1830 – 1850. Brzina im je postepeno jos vise porasla jer su morali da izbegavaju i mnostvo zloglasnih malajskih pirata.
Cajni (pravi) kliperi. Iako je Istocnoindijska kompanija izgubila monopol trgovine kineskim cajem 1834. godine, zivlji se promet razvio tek 1842. godine nakon otvaranja kineskih luka. Potraznja kineskog caja rasla je u tolikoj meri da su trgovci trazili sto vece i brze brodove bez obzira na vozarinu. Zbog trgovine cajem razvili su se brodovi vece nosivosti i brzine.
Amerikanci su opet preuzeli vodjstvo. Vec 1840. godine je John Griffiths iz Njujorka predlagao poboljsanja na jedrenjacima: finije linije, izbegavanje valjkastog dela trupa i slicno. Po njegovim nacrtima izgradjena je 1845. godine trojarbolna nava Rainbow, koja je tako dobro uspela da se odmah pristupilo gradnji mnogih jedrenjaka po njegovim planovima. Tako su nastali pravi kliperi, koji su se nazivali cajni kliperi (Tea Clippers). Amerikanci su sa svojim brodovima punih sest godina drzali trgovinu cajem u svojim rukama jer Britanci nisu imali jedrenjak koji je mogao konkurisati sve dok nisu kopirali jedan americki brod koji se nalazio na opravci u Velikoj Britaniji. Britanci su takmicenje koje je usledilo poveli sa tolikim zamahom da su vec 1859. godine sasvim istisli Amerikance. S druge strane, odlicna situacija za klipere je nastala sa otkricem zlata u Kaliforniji.
Uobicajena ruta, a i zivotni vek americkog broda, sagradjenog od nekvalitetnog drveta, je tada bila: sa Istocne obale gde je i izgradjen, povezao bi zainteresovane za zlato, oko Rt Horn, stigavsi u Kaliforniju, preuzeo bi kao putnike kineske radnike koji su se vracali u Kini, a odatle caj za Englesku. U Engleskoj ili nekoj od evropskih luka cekalo je uvek dosta iseljenika za put u Ameriku. Stigavsi ponovo na Istocnu obalu, zivotni vek takvog broda bio bi obicno zavrsen. Britanski brodovi, gradjeni od trajnijeg, hrastovog drveta i trupa oblozenog bakarnim plocama, trajali su znatno duze.
Imenom kliperi nazivali su se kasnije veliki jedrenjaci, naročito oni koji su prevozili vunu iz Australije u Veliku Britaniju i uveli takmičenje u prevozu žita na istoj pruzi, ali to više nisu bili kliperi u pravom smislu. Posle 1875. godine kliper ostaje kao istorijski pojam. Kasnijim brodovima se sve više žrtvovala brzina radi nosivosti, a uskoro je i čelična brodogradnja izvršila znatne promene na trupu. Ċelični trup premazan bojom pružao je veċi otpor brzini nego drvena oplata (ribina) obložena bakarnim limom.
Veličina i oblik. Kliperi su bili najsavršeniji jedrenjaci u istoriji pomorstva. Najčuveniji brodograditelj bio je u SAD Donald Mc Kay (Mackay) iz Njujorka, a u Velikoj Britaniji mnoga su se škotska brodogradilišta takmičila za naslov najboljeg graditelja klipera. Najbolji američki kliperi bili su: Flying Cloud, James Baines, Surprise i Glory of the Seas, a najbrži britanski Cuty Sark i Thermopylae.
Kliperi su imali istisninu od 800 do 1,500, kasnije do 2,000 tona, a poslednji i nešto veċu. Lepota trupa ogledala se u harmoničnoj jednostavnosti njihovih linija. Trup je bio gladak. Umereni ukras nalazio se samo na krmi, a na pramcu je bila pulena. Ukrase i pulene izrađivali su vajari pa su neki sačuvani u muzejima kao posebna umetnička dela. Čistoċa je na kliperima bila primerna. Snast je bila vitka i elastična, a gvozdeni okovi jednostavni i čvrsti. Jedrilje je imalo površinu i do 4,000 m2; tako velika površina zahtevala je ogromno iskustvo i vanrednu veštinu. Manevri su se umnogome razlikovali od postupanja na drugim jedrenjacima. kapetan običnog jedrenjaka ne bi se snašao na kliperu u oluji. Na običnom jedrenjaku žestoki su se naleti vetra izbegavali otpadanjem niz vetar kako bi se izbeglo da jedra naginju brod. Na kliperima bi takav manevar bio opasan, jer bi tada brod zajedrio velikom brzinom, polegao na talas, prestao da sluša kormilo i polegnutih jedara se okrenuo bočno na vetar sve dok se ne bi slomili nastavci i srušili se nadvršni, vršni i sljemeni križevi zajedno sa jedrima čime bi se smanjila površina jedrilja. Kliperski kapetan je prejak mah vetra dočekivao naglim prihvatanjem uz vetar (kao na goletama) i, oslonivši se na kormilara i posade križeva, brzo je ubirao sva nadvršna, vršna i sljemena jedra, tako da su morala biti ubrana i smotana pre nego što bi ih vetar zadušio u lice. Manevar je bio vrlo opasan, utoliko više što su ti “glodači uzda” skretali u vetar i smanjivali površinu jedrilja tek u poslednjem trenutku. Ako bi zakasnili, slomili bi se nastavci i ljudi bi padali zajedno sa jedrima niz snast, da se zaustave viseċi na nekom delu opute koji metar iznad mora ili palube.
Takmičenja. Putovanja iz Kine u Veliku Britaniju bila su uvek oštre regate, a posade su pomagale kapetane jer su i one učestvovale u dobijenim nagradama. Istorija takmičenja zbog toga je puna uzbudljivih događaja, a položaje čuvenih klipera na okeanu pratile su sve svetske novine. U mnogim lukama sklapale su se visoke opklade, a čuveni kapetani su bili poznati širom sveta. Najčuvenija regata je bila 1866. godine kada su Ariel i Taeping jedrili iz Kine u Veliku Britaniju gotovo jedan uz drugog. U Kanal su stigli bok uz bok, a u Temzu su uplovili u razmaku od nekoliko minuta, uglavnom krivicom tegljača koji su ih nejednako teglili. 1872. godine takmičili su se Cutty Sark i Thermopylae. Iz Šangaja su isplovili istog dana. Na putovanju od 4 meseca sreli su se pet puta. Na ekvatoru Cutty Sark je vodio 8 NM ispred suparnika, ali posle mesec dana otkinulo mu se kormilo. Poslednji deo puta prevalio je s kormilom za nuždu izrađenim na moru i zbog toga je stigao 6 dana posle klipera Thermopylae koji se smatrao uopšte najbržim kliperom na svetu.
Iako brzinomeri tog doba nisu bili pouzdani ipak su zanimljive postignute brzine navedene u brodskim dnevnicima. James Baines jedrio je 1856. godine brzinom od 21 čvora 2½ sata, ali se čini da je taj podatak ipak preteran. Sigurniji pokazatelj su dnevni prevaljeni putevi . Ariel je prelazio 340 NM na dan, James Baines 420 NM, Lightning 430 i 436 NM, a odgovara satnoj brzini od 18 čv. Iz Foochow-a u London kliperi su jedrili oko 106 dana; najkraċe putovanje izvršio je Sir Lancelot - za 89 dana. Oko 30,000 NM dugu rutu London - Sidney preko rta Horna, a na povratku Sidney - London preko Rta Dobre nade prešao je 1869. godine čuveni britanski kliper Patriarch za 69 dana u jednom i u drugom pravcu.
Ne znam da li danas nesto znace neke od izreka nastalih u zanimanju odnosno ljudskoj delatnosti koja je najvise promenila sliku sveta u kome zivimo, na bolje ili na gore, svejedno – pomorstvu: posle one klasicne, mediteranske: NAVIGARE NECESSE EST, VIVERE NON EST (Ploviti se mora, ziveti ne), kada je pomorstvo poraslo, i fizicki, a brodovi dobili visoke bokove, pojavila se jos jedna koja koja jos bolje otslikava ljudsku delatnost na moru: DO OR DIE (URADI ILI UMRI). Treba je shvatiti doslovno: jos do sredine 20. veka izvestaji o izgubljenim zivotima na moru na engleskom su i zvanicno formulisani, od novina do zvanicnih spisa kao: ALL HANDS LOST (Sve – ili odgovarajuci broj – RUKE!!! izgubljene). Na srpskom (hrvatskom) jeziku ove izreke su imale pandan u izreci JEDNA RUKA ZA BROD, DRUGA ZA SEBE i smatrana je veoma ozbiljnim kodeksom prema kome se ocekivalo da se ponasaju svi clanovi posade, nevidjena sirotinja Dalmacije, koja se od malih nogu spremala da guli takozvani mornarski kruh sa sedam kora. Od Orebica, najpomorskijeg mesta na Jadranu, do Kastava i Kostrene. Pre ONOG rata, barba, a to je nas izraz koji odgovara engleskom skipper i znaci nesto vise nego sto se na kontinentu podrazumeva pod uobicajenim izrazom kapetan, je bio nesto neprikosnoveno (to je zapovednik broda, uostalom, bio uvek): kada je brod ulazio u oluju, svi clanovi posade su pazljivo posmatrali barbine cipele (tada su muskarci, oni bolje obuceni, nosili one visoke cipele na sniranje): ako su pertle na cipelama bile RAZVEZANE, to je bio znak da je djavo odneo salu i da ce se, mozda, morati da bude spreman – za plivanje - kada je potrebno brzo se osloboditi cipela.
Radio sam pre dosta godina jedan dosta ozbiljan rad na istrazivanju plata pomoraca u 19. i 20. veku. Nemam ovde podatke, ali je plata posle sestomesecne plovidbe (a to je, otprlike vreme za koje se kliper vracao sa puta u Kinu, kada smo vec kod klipera) bila dovoljna za, otprilike, tromesecan boravak u nekom jevtinom pansionu, sa placenom ishranom, nekoliko (ne mnogo) pijanki, nekoliko noci sa prostitutkom, ako dotocni nije imao TU potrebu resenu na neki drugi nacin, nesto nuzne garderobe i opreme za posao, jer nju brodovlasnik nije davao, i to je sve. Posle toga se moralo ponovo na brod. Uvodjenje domova za stare i iznemogle pomorce, krajem 19. veka u Engleskoj je resilo strasan problem ostarelih mornara, jer, ne treba zaboraviti, tada je za mornara osnovna sprema bila snaga jer je samo snazan covek morao da se pentra po jarbolima. Za ilustraciju, a to imam ovde, 1 americki dolar (US $) je 1913. godine vredeo kao 17.98 dolara 2001. godine, naravno izrazen kroz kupovnu moc. U praksi, pomorac je, 1913. godine, uoci Prvog svetskog rata, imao platu od 6 do 10 dolara nedeljno, mislim na obicnog mornara, kvalifikovanog naravno.
A da, jos nekoliko pojmova iz tih vremena, kada smo vec kod terminologije:
SANGAJIRANJE je otmica mornara. Kada brod u luci ostane bez dovoljno clanova posade pribegavalo se takozvanom sangajiranju: sacovali bi se mornari sa drugih brodova, ponekad cak ni oni, nego prolaznici ili posetioci luckih krcmi i na prevaru ili silu se ukrcavali na brod da popune broj. Jednom ukrcani, uzivali su sva prava ukljucujuci i platu, ali su svi stanovnici luckih cetvrti dobro pazili, narocito nocu....
MRTVACKI BROD. Otpisani brod, brod koji plovi za teticu Lloyd, u Londonu. Brod koji plovi za osiguranje. Sve se organizuje, u stvar je bio upucen, naravno, kapetan i jos nekoliko oficira. Brod bi radio, posto niko nije slep niti blesav, angazovan je za prevoz bezvrednih ili tereta male vrednosti (uvek ima nesto da se preveze) ili za sverc oruzja itd, i vrebala bi se prilika da se potopi dovoljno ubedljivo da osiguravajuce drustvo ne pravi problem. Da bi stvar bila socna i dovoljno ubedljiva bilo je pozeljno da bude i nesto mrtvih, koga drugog nego mornara. Ti brodovi si mogli da se vide po zabacenim, pustim lukama, zbog sumnjivih papira u velike luke nisu ni smeli, vecinom, a posto se brodovlasniku nije isplatilo da u njih ulaze bilo sta, osim neophodnog minimuma, moze da se zamisli na sta su licili i kakvi su uslovi na njima vladali.
Inace, uobicajena hrana na teretnim brodovima do Drugog svetskog rata je bila za posadu porcija slanih (usoljenih, frizidera tada nije bilo, osim na americkim brodovima, naravno) sardela, pola glavice crnog luka, razblazeno vino i obavezni poslovicni dvopek. Lozaci i masinisti, takozvana Black Gang, crna banda (brodovi su onda lozeni ugljem) su imali pravo i na casicu ruma.
Ali ljubiteljima ratnih brodova za nauk: svi oni ponosni ratni brodovi, bele uniforme, admirali, moc i slava, kroz celu ljudsku istoriju sluze SAMO za to da omoguce starom, neuglednom i ofucanom teretnom brodu da negde stigne i doveze svoj teret. Da ga sacuvaju od neprijatelja. I danas su oni kicma i sustina svetske trgovine.
Nekoliko tehnickih napomena.
Brzina klipera. Brojeve ste videli. Malo danasnjih modernih brodova plovi tom brzinom. I to na motorni pogon, ne zaviseci od vetra. Zvuk koji se cuo na kliperu, kao i na svakom drugom brodu na jedra, je bio mesavina skripe koturaca i konopaca (bilo ih je na stotine), udaranja jedara pod vetrom, skripanje drvenog trupa kako se brod probijao kroz talase i neprekidni sum mora, vode koja zapljuskuje bokove broda.
Red_Jacket.jpg 28KB
52 downloadsRed Jacket
Cutty_Sark.jpg 17.81KB
61 downloadsCutty Sark
Thermopylae.jpg 16.93KB
55 downloadsThermopylae
Napomena: ovo su SLIKE. A slikari su slike radili da brod izgleda na slici sto lepse. U praksi, nisu sva jedra bila ''za slikanje'' ali, to je, ipak, izgledalo tako nekako.
I jos ovako:
Kliper2.jpg 14.07KB
53 downloadsOvo je moderan izgled zbivanja ''gore'': ni izbliza ne moze da predoci sliku zbivanja na pravom kliperu. U ona vremena
Ove fotografije mozda mogu:
Kliper1.jpg 18.93KB
61 downloads
STEER.JPG 51KB
66 downloads
Edited by fender_bender, 13 November 2008 - 11:44.
