a sta kazete za ovo
Заштита приватности и основних права грађана
Због развоја технологије, идентификација грађана, као једна од кључних области у којима се додирују јавно и приватно, све више постаје ствар дехуманизујућих машинских техника, а све мање додира са живим особама, државним чиновницима. Власт жели да што више анонимних радњи којима човек ступа у додир с државом извуче на светлост дана: уместо анонимне готовине, у употреби су разне платне картице; од организација и установа тражи се да откривају имена и податке грађана који су у вези с њима; пореске службе добијају права служби државне безбедности, итд. Држава стиче моћ над појединцем путем скупљања података о њему. а би се изградило друштво тоталног надзора, потребно је: 1. Створити низ база података који се скупљају за разне сврхе; 2. Повезати базе података јединственом мрежом; 3. Идентификовати податке на конзистентан начин. Очито је да постоје снаге у свету и код нас које овоме стреме. Да би се сачувала равнотежа између јавног и приватног, треба учинити следеће:
1. Упознати јавност са свим детаљима увођења нових информативних технологија у државну употребу и отворити најширу јавну расправу тим поводом;
2. Законом ограничити скупљање, обраду и пренос података у електронском виду;
3. Омогућити сваком грађанину увид у све информације које држава поседује о њему, са могућношћу исправљања, допуне или брисања истих;
4. Избегавати идентификацију економских трансакција појединаца, осим тамо где је то неопходно;
5. Тражити потврду идентитета од грађанина у што мањем броју случајева, јасно прописаних законом;
6. Не дозволити спајање различитих идентификатора у јединствену ИД карту (не сме се спајати лична карта, возачка дозвола, здравствена књижица, итд.);
7. Не дозволити спајање полицијских и социјално-здравствених база података.
8. Личне карте и друга идентификациона документа морају се израђивати тако да процес прављења истих може бити под непрестаном контролом парламента и организација за заштиту људских права, од јавног конкурса са позивом фирмама које се баве овим послом до финализације докумената;
9. Држава не сме да прави ЦЕНТРАЛНУ БАЗУ БИОМЕТРИЈСКИХ ПОДАТАКА (отиска прста, рожњаче, итд.);
10. Држава и привредне корпорације свој насртај на приватност појединаца морају свести на најмању могућу меру. С тим у вези, власти треба да:
1. Обрате пажњу на заштиту права на приватност грађана у највећој могућој мери, не заборављајући да смо живели под разним притисцима и свемоћним присуством тајних служби режима;
2. Обуставе покушаје увођења личних карти с електронским чипом који ће, путем мини-читача у рукама позорника, моћи да се очитавају на сваком месту и свуда, захваљујући повезаности са централном биометријском базом података у главном полицијском рачунару;
3. У случају да уводе нове, електронске личне карте, омогуће грађанима који их, због приговора савести, не желе, да имају неки други облик личних докумената (као што је грађанима који не желе да носе оружје омогућено цивилно служење војног рока);
4. Спрече увођење здравствених књижица с меморијским чипом и прављење централне базе података о болесницима, јер је то увод у неконтролисани надзор над интимом појединца;
5. Ограниче издавање картица за приступ услугама на оне који их желе (рецимо, не наметати електронске платне карте станарима студентских домова као нешто обавезно, него то препустити слободној вољи корисника буџетских услуга).
6. Онемогуће наметање безготовинских плаћања, које човека лишава анонимности и слободе; У области надзирања јавних простора и других видова контроле власти треба да:
1. Зауставе постављање шпијунских камера које јавне просторе покривају 24 часа дневно, и да законом уреде област тако да се употреба видео-надзора сведе на најмању меру са циљем обезбеђивања, пре свега саобраћајне, безбедности грађана;
2. Ограниче законским актима могућност робовласничког видео-надзора послодавца над радницима, управо зарад заштите личног достојанства запослених;
3. Најстроже санкционишу све облике незаконитог праћења, снимања и прислушкивања грађана и њихових удружења;
4. Најстроже санкционишу злоупотребу података које скупља држава у комерцијалне и друге ненаменске сврхе;
5. Заштите државне базе података од могућег продора секти заинтересованих за шпијунажу (попут „муноваца” и „сајентолога”);
6. Спрече увођење тзв. „електронских наруквица” и других средстава које понижавају човеково достојанство у наше казнено-поправне установе, а под видом „модернизације”;
7. Онемогуће, сада и у будућности, стварање базе ДНК-података о грађанима, јер то отвара пут ка застрашујућим манипулацијама тоталитарне власти;
8. Онемогуће, сада и у будућности, стварање ДНК-базе података о криминалцима, јер ДНК-подаци нису својина само појединца, него и читаве његове породице;
9. Омогуће што шире медијско представљање ове проблематике зарад развоја демократске свести о проблемима односа технологије и слободе човека;
...................................................
Апел
против поробљавања Грађана од државне управе
У скупштинску процедуру ушао је закон о електронским личним исправама, и то мимо знања јавности и без широке јавне расправе. Стога сматрамо за неопходно да се шира јавност упозна са овом новином, и заузме став по том питању.
Као прво – у релативно слободнијим земљама попут САД, Велике Британије и Северне Ирске, Канаде и да не набрајамо даље – не постоји институција личних карата. Личне карте су изум тоталитарних система попут СССР или посебних окупационих услова (Сетимо се немачких аусвајса у окупираној Краљевини Југославији).
У комунистичкој СФРЈ су грађани наше земље поред основних личних података, ЈМБГ и регистарског броја личне карте, били приморавани на ношење петокраке у личним исправама, што само по себи већ представља кршење најосновнијих људских права и грађанских слобода, најконкретније верског опредељења и политичког убеђења.
Као друго – данас уместо да се, као што јавност стиче утисак, укидају тоталитарне и репресивне методе, управо се изграђују такви системи, и то обманом јавности која се лишава знања о суштини и битности наведеног процеса, а електронске личне исправе управо представљају једну од кључних прекретница у формирању новог робовласничког система. Засад, осим у неким тоталитарним системима, покушава се и код нас са завођењем апсолутне контроле, потчињености и манипулације над грађанима од стране државе. Док, у земљама са израженијом слободарском традицијом притисак јавног мнења још спречава поробљавање које је у току. Примера ради, у Великој Британији је министар Дејвид Бланкет (који је поднео оставку пре пар месеци) због пројекта увођења електронских личних карти добио надимак Велики Брат, јер су Британци веома осетљиви на своју приватност. У Канади је такође изразито негативна реакција јавности спречила извођење оваквог пројекта, слично је било и у Јапану. Грчки народ је већ више пута до сада масовним протестима спречио завођење електронских исправа, иако је такав закон већ пролазио кроз скупштинску процедуру.
Из чињенице да је јавност неупозната са суштином проблема, произилази и реалност да неупућено грађанство још не увиђа страхотну суштину система такозваних нових електронских личних докумената; док, они који су упознати са тиме, деле се на оне који манипулишу и оне који се боре против манипулације над собом.
Одлике оваквог електронски контролисаног концентрационог логора, у коме су сви појединци нумерисани и класификовани, не само да неодољиво подсећа на немачке методе жигосања логораша, него је третман потлачених чак и гори, пошто је модерно жигосање енормно софистикованије и тоталитарније.
Право на приватност је једно од основних права грађана и због тога државна управа не сме да сакупља податке о личности колико и како хоће; већ једино оне најнеопходније потребне, који служе само за личну идентификацију, а што је предвиђено садашњим уставом и законима у Србији. Ово право чува интегритет личности, те државна управа има уплив у информације личног карактера, само до границе која не задире у приватност. Напомињемо да 8. члан Европске Конвенције о људским правима, гарантује грађанима право на приватност!
Сама дигитализација и претварање података у електронски облик не представља само по себи ништа лоше, то је савремени технички вид уписивања података, као што је до данашњих дана то чињено писаним путем и фотографијом. Дакле, то што ће електронске личне исправе садржати податке у дигиталном облику, представља само нови рачунарски вид записа.
Међутим, оно што посебно узнемирава јесте не само могућност задирања у приватност грађана, већ потпуно лишавање основних људских права и слобода.
Електронске исправе ће бити засноване на технологији вишепримењивих „смарт” (паметних) картица, тако да ће сви лични подаци грађана бити обједињени на једној картици (Политика 5.1.2004.).
Свака лична приватност ће бити згажена, ако на једном месту буду обједињени подаци о рођењу, пореклу, здрављу, вери, друштву, политичком опредељењу, образовању, запослењу, прекршајним и кривичним делима, интересовањима, путовањима (попут досијеа тајних служби комунистичке Удб-е)... Могућности злоупотребе ће постати неограничене, а онај ко има информацију поседује и моћ. На пример, ако су до сада увид у здравствени досије имали само лекари, који су били обавезни да штите приватност; од сада ће неки нама непознати службеници знати све осетљиве податке личне природе сваког појединца. Зато су и различити системи попут на пример здравства били посебно издвојени, те је сигурност личних података била већа. А сада бисмо били приморани да сопствена досијеа носима стално са собом (јер је по садашњем закону у Србији, обавезно носити личну карту), те ће на тај начин свако ко буде имао могућност очитавања електронских докумената, моћи да приступи свим нашим осетљивим подацима (осим службеника, и криминалци који се домогну ове технологије).
Државном манипулацијом биће могуће не само протежирање подобних и прогон непогодних грађана, кроз увид у политичка, верска и друга опредељења Грађана. Ни то није све, појединци неће имати приступ информацијама које ће бити уписане у њихова лична документа. Електронске исправе ће се очитавати само уз помоћ посебних терминала, које грађани неће моћи да користе, па тако неће моћи ни да потврде веродостојност унесених података, те је могуће и кривотворење података од стране државне управе.
Најављује се да ће нове електронске исправе имати и примопредајнике који ће независно од воље власника моћи да комуницирају са службеним терминалима. У Бугарској су већ уведени и електронски пасоши са посебном антеном, те њихови држављани могу у сваком тренутку бити надзирани и праћени путем сателита.
Edited by revolucijakojatece, 08 June 2006 - 14:53.