MMF Options

[nekomleko]

If any multilingual Serbs read this please translate it into Serbian and post so that Serbs in Serbia can read it:

TO ALL SERBS:

Insist that NATO compensate you for war damages. What ever you do don't take out loans from the IMF and World Bank for reconstruction.

Do not pay the Americans for bombing your country. The IMF is a collection of American Banks. If you take a loan from the IMF you will have to pay it back with interest. NATO caused $100 Billion (USD) in damages to Yugoslavia. The interest on that loan would pay for the cost NATO incured by bombing Yugoslavia and then some. You would be PAYING NATO FOR BOMBING YOU.

Turkey has generated a massive debt with the IMF. Today 95% of taxes collected in Turkey goes towards servicing the Interest on their national debt, the interest not the principle. Turkey will be giving money to the IMF (Americans) forever.

Do not let Serbia fall into the same trap as Turkey did. Avoid the IMF and World Bank like the plague. If any Serbian politician dares to talk about "participation in the IMF" VOTE THEM OUT OF OFFICE.

IMF loans will not only destroy your future, but that of your childeren, your grandchildren, and your great-grandchildren.

Getting IMF loans may make politicians look good in the short term because they have money to do things with. But, they will destroy Serbia's future by endebting Serbia to American Bankers for ever.

If that all isn't bad enough the IMF will dictate to you how to run your economy. American Bankers not Serbs will determine economic policy in Serbia if IMF loans are taken.

The IMF's goal isto give loans to politicians to make them look good in the short term. Then collecting interest on the loan for ever. By doing this the IMF gets many times more money back than it gave in the first place.

Serbia do not let the IMF rape your country. If any politician dares to even talk about IMF loans vote them out of office.

Andy

[TALICHNI]

E, sad ću lepo da se zavalim u fotelju i "samo da gledam" komentare ostalih.

[vladan]

Odlicno ide uz tekst sa sajta "Obraza". Medjutim, moram reci da me po svom duhu jako podseca na neumrlog M.T. koga danas i juce nema - cak i slutim zasto, ali ne smem da kazem (da ne ureknem).
U svakom slucaju, duhovno, ista kuhinja, ali splacina ostaje splacina.

[Jovana]

Sam Sloba se pojavio na sajtu. Cudo nevidjeno.

[trajkovic momcil...]

[ Izmena poruke: trajkovic momcilo na dan 2001-05-04 08:43 ]

[vladan]

Nisi ti Momo los covek, vise onako po malo priglup, pa se zato ostavi ozbiljnih stvari, nego unuce na krilo, jos jednu rakijicu, pa na spavanje. Sutra je novi dan.

[Cassius]

Srbiji je potreban novac. Mnoge zemlje su imale do sada problem sa MMF (dat je primjer Turske), ali nije objasnjena priroda tih problema. Da li je na primjer Turska u pogresne projekte inverstirala novac koji su dobili od MMF-a, ili mozda u Turskoj vlada korupcija sto je uticalo na nezdrav tok novca u Turskoj, tako da se on nikad nije oplodio kako je trebao?

Srbiji se slicne stvari mogu desiti, ali i ne moraju. Sta ce se desiti u Srbiji nakon sto primi novac od MMF-a ce da zavisi ponajvise od vlasti a i od naroda, odnosno sta ce se ciniti sa tim novcem.

[Goran]

Recimo da je tacno sve sto pise. Ali da li postoji alternativa? Ne postoji.
Momcilo, dokle cemo da citamo tvoje nebuloze. Smiri se covece.

[ Izmena poruke: Goran na dan 2001-04-28 11:10 ]

[Henry Chinaski]

Nije Moma, nego Talicni, mislim na prenosioca uvodnog teksta. Jaka stvar, neki Andy napisao tekst. Ha!

[vladan]

Koliko god komplikovana i kompleksna, situacija sa MMF-om u izvesnom je smislu i vrlo prosta:
1. Privreda Srbije nalazi se u stanju klinicke smrti.
2. Jedino sto je moze vratiti u zivot je svez i zdrav novac.
3. Svezeg i zdravog novca u zemlji jednostavno nema.
4. Svi putevi novca iz sveta idu preko i kroz MMF. MMF sam daje najmanje, ali je njegovo ukljucivanje zeleno svetlo svim kreditorima i bez njega nema kredita uopste.
5. MMF daje novac pod svojim, a ne pod srpskim uslovima.
6. Srbija ima mogucnosti da i ne uzme taj novac i da vec sledece zime bude u poziciji Severne Koreje. Tesko je zamisliti da bi se u Srbiji umiralo od gladi, ali bi nivo privrednih aktivnosti bio ekstremno nizak, sto onda za posledicu ima i ekstremno nizak kvalitet zivota, gubitak prikljucka sa svetom, upropasten prosvetni sistem, prazne bolnice i potpuno neefikasno zdravstvo itd., a konacno, to onda opet vraca Srbiju u stanje za vreme Milosevica, ali ovog puta na mestu kalife je Kostunica.
Izbor postoji, a trebalo je da Srbi do sada nauce da prestanu da prave pogresne izbore.

[ Izmena poruke: vladan na dan 2001-04-28 12:29 ]

[trajkovic momcil...]

Ja se bojim da se ne desi kao Rumunima i srbiji sto se tice kredita.Rumuni su samo potpisivali a pare nikada nisu uslu u zemlju .Drugo i ako su krediti pod povoljnim uslovima tu su trikovi gde ti nameste -vestacki nameste inflaciju i sve ti pomuze .zato se slazem sa ovim sto je postavo temu da se naplati ratna steta a ne krediti.Tu su trikovi koje sada novi treba da odigraju za njh jer su postavljeni od njih . To me bas briga ko ih je postavio -finansirao ali nemo da svi bas svi pomuzu jadan narod i da ga zaduze a pare da ne udju u zemlju. Ko vlada srbijom.

[TALICHNI]

vladan:
Koliko god komplikovana i kompleksna, situacija sa MMF-om u izvesnom je smislu i vrlo prosta:
1. Privreda Srbije nalazi se u stanju klinicke smrti.
2. Jedino sto je moze vratiti u zivot je svez i zdrav novac.
...

Jedino što nas može vratiti u život je vera u sopstvene snage. Ako jedna država nije sposobna da se sama pokrene, ne treba ni da postoji.

Utucavanje u mozak koje je već prihvatilo blizu 99% ljudi u Srbiji, da sami sebi ne možemo pomoći, čini nas sve nesposobnijima i nemoćnijima - a to oni koji "jedva čekaju da nam pomognu" i žele. Takvi pacijenti njima i trebaju.

[vladan]

Za te "ekonomske teze" moraces malo da vidis sa Momom i novim jurodivim; kad Srba je, inace, odavno receno da se voda iz suve drenovine ne cedi.
Mozda nudis korenje kao zdravu hranu za prezivljavanje; tu ce morati da nastavi Henry, to je njegova specijalnost.

[TALICHNI]

Jasno mi je da su zagovornici teze o neophodnoj "injekciji s' polja" u većini i poznata mi je ta teza.

inače, ona savršeno odgovara:
- proizvođaču i prodavcu injekcije
- Doktoru koji je prepisuje
- medicinskoj sestri koja je daje

a u slučaju naše zemlje i stranom faktoru koji je i izazvao bolest pacijenta razbijajući Jugoslaviju rasturajući time i jedinstveno tržište i jedinstven privredni sistem, a zatim uvodeći sankcije, a onda još i rušeći ono što je preostalo.

A što se tiče pacijenta, to što više bude zavisio od lekova onih koji treba da ga leče, što veću zavisnost bude razvio, to će biti korisniji gore pomenutima.

UTEHA je to što će i nas morati da održavaju u životu, jer smo im samo živi korisni.

I TA UTEHA JE JEDINI RAZLOG SARADNjE SA MMF-om KOJI I JA PRIHVATAM

[Cassius]

Čekajući donatorsku konferenciju o SRJ krajem maja u Briselu

San i java o milijardi

M. Labus: Očekujemo oko 1,2 milijarde dolara. G. Pitić: Zapad će dati pare samo za dobre programe. N. Savić: Ne smemo da ponovimo greške BIH. Za pet godina, pet milijardi
Što manje licitiranja o parama koje će u Briselu biti odobrene Jugoslaviji, to bolje, jer će u tom slučaju biti manje i razočarenje ukoliko poklon paket ne bude bio težak najavljenih milijardu i kusur dolara, a DOS neće rizikovati da ponovo dobija po ušima packe što je " prevario narod" i davao nerealna obećanja o naklonosti sveta, mereno finansijskom pomoći, prema novoj vlasti.

Ovu donatorsku konferenciju, koja će biti održana 31. maja i prvog juna specijalno za SRJ, odnosno za Srbiju i Crnu Goru bez Kosova ( pošto je za južnu pokrajinu takva konferencija već održana), treba pre svega shvatiti kao priliku za reformsku prezentaciju i poruku međunarodnim donatorima i kreditorima šta zemlji treba da bi te reforme mogla da sprovede. A to je, sigurno, nužnost da se sa vatrogasne pomoći razorenoj ekonomiji pređe na podršku njenom razvoju. Tim pre što se ozbiljno tanji i strpljenje ovdašnjeg naroda, koji bi uz političke promene želeo da vidi da se nešto pozitivno, ili barem obećavajuće, dešava na opštem ekonomskom i na planu ličnog standarda građana.


Još je trusno, ali primamljivo

Prošlonedeljni ministarski skup, održan u Londonu povodom desetogodišnjice Evropske banke za obnovu i razvoj najavio je da Brisel može biti uspešan, ako je suditi po iskazanom interesu pojedinih zemalja, uključujući one iz regiona, za tempo jugoslovenskog oporavka, što je naravno podstaknuto činjenicom da je balkanska trgovina pretrpela velike štete od ratnih potresa u protekloj deceniji. Istovremeno ukazano je i na činjenicu da su direktne investicije u Jugoistočnu Evropu u proteklih deset godina po glavi stanovnika bile tek četvrtina ulaganja u zemlje srednje Evrope i pribaltičke države. Kao glavni razlog navedena je politička nestabilnost u Jugoslaviji, a kako je izjavio stručnjak Evropske banke za Balkan, Piter Sanfi " današnja situacija možda još uvek ne uliva poverenje privatnim ulagačima, ali je Evropska banka za obnovu i razvoj ipak krenula punom parom". Drugim rečima, potencijalni učesnici donatorske konferencije svesni su potreba isušene jugoslovenske ekonomije i izgleda voljni da ih podrže, pa možda i da zažmure na jedno ( političko) oko.






Na jesen regionalna konferencija

Na jesen moguće je održavanje i druge regionalne donatorske konferencije u okviru Pakta za stabilnost, možda u oktobru, obzirom na to da se tačan datum, a ni ostali detalji još uvek ne znaju. Prvi takav skup održan je u martu prošle godine, ali nije slavno prošao. Za ovu konferenciju kandiduju se po pravilu infrastrukturni projekti koji povezuju više zemalja u regionu. Sasvim neizvesna, mada je i o njoj počelo da se priča, je Dunavska donatorska konferencija, koja je za sada na dugom štapu.





Upravo to je i program na kojem blisko rade srpska, savezna i crnogorska vlada, kako bi se u narednih mesec dana definisalo ono što će biti ponuđeno u Briselu - analiza stanja, nacrt reforme, definisanje potrebnih sredstva i investicija, u koje sektore i koliko treba uložiti do tehničke pomoći, objašnjava dr Boris Begović, ekonomski savetnik potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa. Po njegovim rečima, ideja ove donatorske konferencije je da se u saradnji sa Svetskom bankom, Evropskom komisijom i jugoslovenskim vlastima pripremi i podnese takav zajednički izveštaj, stavi na briselski sto i animiraju zemlje donatori i međunarodne organizacije da sa njega uzmu ono što su spremne da podrže. Stoga i jeste sada nezahvalno govoriti o kojem redu veličine sredstava je reč, mada je po povratku iz Londona sa desetog zasedanja Evropske banke za obnovu i razvoj Miroljub Labus izjavio da SRJ od donatorske konferencije očekuje pomoć od oko 1,2 milijarde dolara.

Donatorska konferencija ipak nije aukcija, niti će to biti nadmetanje po principu ko da više, kaže srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dr Goran Pitić, potvrđujući nameru vlasti da prethodno upozna donatore šta želimo da predstavimo i ponudimo. U ovoj specifičnoj vrsti prethodno pripremljenog scenarija ne treba očekivati dramatične novine i nepredviđene obrte, već manje više registraciju i potvrdu onoga što se bude uradilo do Brisela, pa će od sredine maja započeti i intenzivne komunikacije sa donatorima. Namera je da pokažemo da znamo gde idemo i sa kojim projektima to želimo da ostvarimo, a to je upravo ono za šta bi trebalo da donatori - vlade određenih zemalja, EU, Evropska banka, Svetska banka, i druge međunarodne organizacije i institucije - konkretno odvoje sredstva iz finansijske pomoći koju su, uglavnom, već načelno obećali, objašnjava Pitić.

U ovoj godini, pored investicionih projekata, pre svega za saobraćaj i energetiku, biće ponuđeni i nekomercijalni projekti u oblasti zdravstva, obrazovanja, pravosuđa, za izbeglice, socijalne programe i slično. Pored jednokratne pomoći očekuju se i takozvani meki zajmovi za razvojne programe, kao prvi korak koji bi donatore pretvorio u potencijalne kreditore. Ukoliko se izgradi ubedljiva reformska matrica i iz nje izvuku dobri projekti( a biće ih u vrednosti od preko milijardu dolara), pored na licu mesta "ugovorenih" sredstava podrške, donatorska konferencija bi mogla da bude i uspešna udica za investitore i njihovo odlučivanje u narednim mesecima da ulažu u našu privredu, objašnjava Pitić.


Već je počelo

Prvi ozbiljan projekat Evropske banke za obnovu i razvoj je ulaganje u Mikro fajnanz banku, kojoj je NBJ po ekspresnom postupku nedavno dala dozvolu za rad. "Osim toga razmatramo ulaganje u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata od kojih je jedan energetski već u poodmakloj fazi pripreme, a nakon usvajanja novog jugoslovenskog zakona o privatizaciji uslediće nekoliko velikih projekata privatizacije u kojima bi EBRD bila zainteresovana da se pojavi kao koinvestitor", najavio je Sanfi.





Sa Briselom bi, dakle, stvari mogle uspešno da počnu, a ne da se okončaju. Dr Nebojša Savić iz Ekonomskog instituta, podseća da se slične konferencije predviđaju svake od narednih nekoliko godina i na taj način bi sukcesivno u razdoblju od pet godina mogli da povučemo ukupno oko 5 do 6 milijardi dolara. Poređenja radi kroz petogodišnji projekat donacija BiH je dobila, takođe, oko 5,2 milijarde dolara, ali upravo ona predstavlja pouku kako u SRJ ne treba raditi, obzirom na to da su sredstva međunarodne zajednice tamo nedovoljno efikasno korištena. Konkretno korištena su uglavnom za potrošnju, a malo za razvoj, kaže dr Savić.

Po njegovim rečima, u prve tri godine BiH je imala izuzetno visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda, u proseku od 39 odsto. Doduše i osnovica je bila izuzetno niska, obzirom na to da je ona pao na svega desetinu onog od pre rata. Na žalost, u BiH je tako veliki priliv bruto domaćeg proizvoda otišao u potrošnju, a ne za uspostavljanje trajnog privrednog rasta.

- Mi svakako nećemo moći da ostvarimo tako spektakularne stope, ali je zato nužno da kod obezbeđivanja donatorske pomoći, pored rešavanja socijalnih problema, što je za nas takođe važno da bi se održao tržišni kurs reformi, insistiramo na razvojnoj komponenti, a to znači da ona treba da obezbedi oporavak bruto društvenog proizvoda i potreban dinamizam u privrednom razvoju, ističe dr Savić.

Drugim rečima, pored donacija potreban je razvojni kapital, za čije privlačenje se moraju ponuditi dobri i profitabilni projekti, a Brisel je samo prva ozbiljna generalna proba.